Pripovetke / Branislav Nušić

10 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

3.

„И ријека ће се напунити жаба, и оне ће изаћи и скакати теби по кући и по клиети гдје спаваш и по постељи твојој и по кућама слуга твојих и народа твојега и по пећима твојим и по наћвама твојим“.

Мојсеј П, књ. 1, гл. 3—8.

Нешто, Боже, мислим шта ти све није кадра политика да учини од људи, да их позавађа, да их отуђи и да их омрази. Оно додуше и људи су кадри много штошта да учине од политике, као да саграде себи лепе куће, да оставе по коју парицу за дане кад се „повуку са јавног поља“ и шта све још.

Дуго сам се ја око тога борио, да л да се бацим на политику или на књижевност. Оно и на једном и на другом пољу може се постићи крајња цељ, то јест да се влада. Зар нег Зар нису и владаоци и песници у неколико једнаки, воле да су сила, воле да им се клања множина; воле да се славе и поштују, воле да им се лаже у очи; не воле нимало оштру критику и увек желе да је њихов престо највиши, а разликују се само у толико, што владаоци све то постижу силом а књижевници на силу.

Али, кад се нешто човек зрело размисли, у политици кад те премлате а ти си бар премлаћен, а ако си песник, а ти лепо седнеш, па сам себи б6одеш стреле у срце, крцкаш кошчицу по кошчицу и тако се целог живота патиш. Бога ми, поезија је унесрећила толико наших нараштаја. Ето, читајте наше младе песнике, читајте те јаднике, па пете видети како један има залеђено срце, други сломљене груди, једном дрхћу руке, другом истекла сва крв што је имао у жилама, једном бучи глава, другом клецају колена, једном засенуле очи, други добио камен на срцу, а трећи и неко змијче у срцу. Кажем вам, сузе да вам наиђу на очи кад видите како су ти људи осакаћени и премлаћени.