Pripovetke / Grigorije Božović

20 ГР. БОЖОВИЋ =

немам ни гроша у џепу да попијем чашу пива, док овај цинцарски буржуј пије криглама..

= А зар ви нисте Цинцарин

— Боже сачувај!... ја сам потомак Александров, (Ово су опет жалосни изрођени остаци његовога на рода. Ево, задовољно пију минхенско пиво, а њихов господар Књаз Донгар, који је у својим жилама очувао славну царску крв, гледа их, жедан и гладан. Ах, отродње прокллашое и цинцарское!..' — при чему пљуну и опсова руски, онако како то чине само пијани мужици или фабрични радници.

— Људи, Кнеже..

— Не. То нису људи, Ви треба да будете Књаз Донгар, па да разумете шта је то Цинцарин. Ви не разумете саму реч Цинцарин. А ваша је. Ви Словени проналаском овога имена доказали сте да умете добро да завирите у душу човекову и да је оцените. Јер, збиља, цинцарска душа сва је састављена из онога циничнога цин-цин-цин, које се чује кад се броје дукати. Цинцаринова душа зна само за ту музику: цин-цин-цин!... Он је средоземни Жидов, који плаче што није био у Јерусалиму да отме Јуди његову славу, те да оних тридесет сребрника донесе баш овде у Маћедонију, да их потроши за вуну, ћебета, тамо у Крушеву или у Магареву...

= Ви сте врло нерасположени, Кнеже...

— Да, милостиви господине мој! И имам рашта. Положај, понављам, хуже губернаторскаго“ како се то вели у Русији. Породичне хартије, родословље, тридесет тисућа империјала, титула, све одузето, те остао само луди Донгар, без парице у џепу, међу овом цинцаријом. Тражим од генерал-губернатора пасош да одем у Русију да потражим барем моје рођене новце, молим дипломатско тело за посредништво, тражим зајма до Петрограда, било за трећу класу, па нико главе не окреће, но будаласто се смеје, будући у уверењу да сам луд!А сами су луди,

т „Изрод проклети и цинцарски !“ 2 „Гори од губернаторског.“