Pripovetke / Grigorije Božović

"30 "ГР. БОЖОВИЋ

— А, а, паг — живо понови питање потпуковник: — само говори ми нашки, јер ти не знаш баш најбоље арнаутски!

— Мзидосмо на Мокру, чекасмо по шуми и лединама три дана, па нигђе никога. Сиђосмо у Беране, па узалуд врћесмо и облијетасмо: тамо је кајмекам некакав опаки бег-Ганић, па не да ни погледати на Влаха...

— А зар брани 2

— Брани их, крмски син, као да је од њихне вјере... Докле је он тамо, у Беране и не ваља да ступи турска нога, тако ми дина и рамазана!. Оставих Беране као да пођох с Цетиња. Е, вала, ни њему не бих прије угарак удрио!.. Бон пођох као да ме је трољетница млатила три неђеље дана...

— Зашто, здраво био 2

— Како зашто, ако си Турчин2.. Знаш и сам... Ухватио ме је ијед од муке... Забољела глава, Турчине... Не приличи нашем турковању и нашем јунаштву поћи на Влахе, а никому главе не уграбити. Ваља да је који мање: за нас је боље и за нашу душу на оном свијету...

= Џаг

— Окренух у Врмошке Шуме. Матао сам и тамо три дана да кога удесим. И све без среће јуначке. Четвртога сједох изнад Хотских Ханова да мало предахнем. Погледам унаоколо. Кад недалеко у једној ували пландују овце. Пођем ончас. Крај оваца заспало једно Куче...

— Како, како: Куч или куче 2

— Како ти је драго кадје свеједно: или ко куче или Куче, кад је и једно и друго куче.

= Неће бити, чоче !..

— Нека је твоја старија: крај оваца заспало једно момче из Куча. Приђем му, узмем његову пушку, па га зовнем, као велим срамота је убити на спавању, па био то и Влах. Скочи као звјере. Нећете вјеровати. Потеже самокрес, али му скреса. _ Видим да је роса, али кршно момче. Кад порасте, вељу, погубиће најмање десет Руговаца. Шчепам га