Pripovetke / Grigorije Božović

44 ГР. БОЖОВИЋ

= А, вадаа!..

— Дакле и то знаш 2

— Јер нисам ни дошљак ни копиле, но ми сеу Кијеву на-колиби пушио дим барем нешто више година него теби на кули у Лауши, о господар-барјактару !.. 2

— Бре: да случајно не чуваш Лазареве тапије на ову земљу 2

— Мали сам за то, господару... Чува их Свети Краљ у Дечанима и Свети Јанићије више твоје куле.. Само једно знам: ни теби их нису оставили у аманет — Скендер-бег је имао некога ближега, ако их, по причању, није однео собом у Венедик...

Сталета устаде и пође, уљудно поздравивши скуп, а лаушки барјактар обесно поче натурати скупштини да одлучи за сав крај: да од данас Србин не може никога узимати у заштиту ни на руку, да се за сваку своју крв жали скупштини и да се више не признаје крв за крв, српска за арнаутску. Само вештина Џемаила Обриње учини да питање остане отворено, те и барјактар љутито напусти скупштину, добацивши јој да издаје арнаутска предања:

— Арнаутин сам евакако, а ви попуштајте Србима коликогод хоћете!.. Ради мене и попа зовите у кућу, каошто често пијете и вино са Стал-Кијевом. јер сам Арнгутин.и арнаутски син, из Гаша, а не са реке Фани, море образи и јунаци!..

У Ораховцу бејаху дошли Дедићи у сукоб са силним Будалићима. Видевши да бе изгинути, они оставише само чељад код куће, а сами пођоше као добри дунђери да зидају куле по Дреници и Прекорупљу. Кад за извесно време остадоше без посла, дођоше код Сталете. Он их одмах упосли и поручи унаоколо да су на његову хлебу, молећи да се не нађе Арнаутин, који би му совру залио крвљу људи који од невоље беже. Али трудба лаушког барјактара као да је уродила плодом. Једнога ранога јутра из заседе тешко ранише двојицу Дедића баш у његовом обору. Сви Сталетини пријатељи дођоше да му изјаве саучешће као да му је брат погинуо. А сам Рам. Љу-

з 5“