Pripovetke / Veljko Petrović

ВУЊА 9

_ години, али, хвала најврснијој уметности за одржа-

вање женске лепоте, безбрижном животу, доброј храни и купању, на њој године нису оставиле дубљега трага. У њеној соби, која је била одељена тешким завесама од ложе са брачним постељама, са свију страна, са зидова, са округлог махагонског сточића, натрпаног кутијама и теглицама и бочицама праха за лице, помаде, мириса, воде за косуљ,и зубе, -справчицама од слонове кости за руке и нокте, са стоца за прање, од свуда су се блистала, смејала и мамила кокетна, разна огледала. Већи део његовог живота минуо је у гледању, врћењу и осмехивању по свим тим светлим плочама које су ласкаво враћале одблесак црних очију и белину густих зуби међу крупним изазивним уснама, а пријатељски прећуткивале пауково ткиво времена око углова очију и уста.

Била је висока и умела је владати својим гордим, правим стасом, иу ходу и у седењу. Она је била жена која се хтела допадати свакоме и зато се и допадала. Изузимала је једино жене и мужа. Прве да их надбије: „нека пуцају од једа“ — а другог, да јој лиферује потребе. Није мрзела Паштровића, али га је по мало презирала због његовог сељачког порекла и неугледне спољашности и не тајећи то, сматрала је да је то посве природно што је његова прва дужност да њој служио уверење, без размишљања и критике, обележило је од првог дана границе и размер њихових односа. Он се бунио против тог подјармљивања у души, али се временом снашао у ропству, и — теглио је.

Пријатељице су је оцениле као немилосрдну и покварену жену, али она тога није била свесна. У њеним очима је то било сасвим наравно што јој је кћи носила много јевтиније одело и што су се млади људи више забављали с њоме него са ћерком. И она је исто тако живела крај своје матере, чувене лепотице и жене пропалог спахије, а каснијег поджупана. Све своје девојаштво провела је гледајући триумфе своје матере, слуктећи шапат о њеним пустоловинама и чезнући за браком који ће и њој широм раство-