Pripovetke / Veljko Petrović

18 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

знао да ли и она њега воли, и јер су и после осамнаест година, пошто му је и кћер родила, остали у истој удаљености у којој су при првоме пољупцу били. Он се и у браку понашао према њој као да тек хоће да је задобије. Угађао јој, говорио у извесном биранијем стилу, забављајући је и не усуђујући се никад показати потпуно раскопчан. Ваљда је у њеном држању нашао нечег што га је спутавало.

Ако јој је кад што и приговорио и она се растужила или разгневила на њега, он би умукнуо и Кутећи се удалио. И онда се такав догађај више није спомињао. —

Сад ју је гледао, и то га је болело. то њено уверење и хладнокрвност. Зар су они заиста јоши сад далеко једно од другог2 Зар она не види, не хаје за његове несаницег Мрзи ли она њега, или не разуме самог Ко је ту сад крив>

Нема сумње, његов је брак, и живот у браку, био промашен, без садржине и води несрећи. Да ли је у њој лежала клица катастрофе, или у њему2

И Паштровић није имао смелости да у њој види своју пропаст.

Зато није знао шта да рекне.

— Али кад ја немам сто круна — Проговори он тихо. |

— Како немашг Нађи. Мора бити, ваљда се нећемо осрамотити пред светомг — одговори жена хватајући овлаженим прстима за усијано гвожђе: да ли цврчи. -

— Просто немам. Зар ти не видиш да нас сваки скоро дан екзеквирају2г Зар не видиш, да мени глава хоће да се распадне од чуда и бриге — чисто проплака Паштровић.

— А да ли сам ја томе крива 2 Молим те, немој правити „ту сад сцене и пребацивати. Ти си добро знао кад смо се узели какав ћемо положај заузети и какву кућу водити. Што се нисмо одмах затворили, па би знали шта ћемо, и ти и јаг Ти си ушао у нашу породицу и захтевао си да се одржимо на висини. И био си срећан за то. Отворио ти се свет. Што си