Pripovetke / Veljko Petrović

БУЊА 23

Насталу препирку заврши Пресветла, загледавши се у сову на часовнику с електричним буљавим очима:

__ Ге-с-2... иш ћурке!... главно је, да је добро. А што је добро, треба радити. Живи док можеш. И после ће те црви изести.

После те механске сентенције, поче расправа о томе, зашто мушкарци воле глумице и да ли се саревњивост даде лечити и какои 1. Д. (Пресветла је била мишљења да мужеве треба варати, јер готов грешник боље се извлачи од онога који је само под теретом привидности. Жена бар зна у том случају како да се влада према готову чину).

Младеж је била у великој соби, осветљеној и модрикастом електричном и жутом светлошћу са светњака. За гласовиром је седела Паштровићева кћи; омалена, трома, нелепа очева кћи. Њен сваки покрет био је тежак, као под морањем,. афектовано прост. Кад је ишла, ноге је вукла, рукама млатала и ни за бога не би носила обућу с високим потпетицама. Говорила је кроз нос, па би, поднимивши браду песницом, загледала се обично право у зенице саговорникове, или би му упола окренула леђа и само мрдала својим опуштеним раменима.

Корзета, ни прслука за стас не беше никада на њој. Носила је само крепдешинске блузе, у којима су јој се неразвијена прса још мање истицала.

Она је жалила што је ружна, па је сама наглашавала како јој је мало стало до тога да се чини лепша. И то је једна врста таштине, самоодбране и утехе. Често ће, нимало наивни, људи и какав рђав глас о себи радије сами споменути но што би отрпели и пуку алузију из туђих уста. Она се одушевљавала музиком, али је није разумевала. (Седећи често сама за гласовиром, свали се тако на њу жалба и чежња да се исповеди жицама. Али чим удари два три акорда, збуни се, падне на дирке и плаче. Тада жали што је богата, јер она је уверена да је много имућна, и желела би да је сирота, и да је љубавник отме.

Она је сама седела за клавиром, погнута, леву