Pripovetke / Veljko Petrović

БУЊА | 85

бреклим плавим жилама на слепим очима и у мршавим листовима.

У потоње време су га трпели у друштву само зато да се могу шегачити с њиме. Тако, чим је хтео да седне, Тришлер трже столицу и Петика се пружи, колики је „дуг“.

Иза Петике је дошао и Прекајски. Њему је тешко било да хода ноћу, јер су га болеле очи. То су били, по свој прилици, први знаци сушења кичме.

· Прекајскиница је баш учила од Халаса како да дува колутове од дима, кад јој је муж застао на прагу јелењом кожом бришући наочари.

— Зар си и ти пошао у потеруг Не бој се, нећу ускочити.

Прекајски је прогутао и то. Мислио је да ће јој бити доста што је ушао у зимском капуту. То ће је једити и најпре нагонити да пође кући. Он би је већ давно пустио, с читавим њеним миразом и с божјим благословом, да није презао од бруке и да није трпео за љубав оно двоје деце. Он је био човек-чиновник у потпуном смислу. Савестан и спреман. Зато му је председник и туђи заостатак давао на израду. Био је незадовољан, али је све сносио и није хтео ником да се улагује. Као ђак научио је руски и много читао. Пратио је верно све појаве у народу и био на гласу као вредан али “непоуздан чиновник. — Ви сте Панслав! — рече му председник, кад је једном запалио цигарету српским школским жижицама. — Шта ви знате, магнифице, шта је пансловен! — одговорио је набусито, и од то доба иде на најгоре комисије. У самоћи је одиста био национална сањалица; децу је учио да му декламују народне песме и: Ченгић-агу, што је госпођа - Прекајскиница сматрала нефиним обичајем који ће деци шкодити па ће их мађарски про-_ фесори рушити.

У тајности је гајио социјалистичка начела, шта више помало је симпатисао и са терористима, али је уз то досадио штедионицама, селећи женин новац из једне у другу, ма због тричавих четврт постотака. јуче је имао сукоб са женом, јер је она примила

о

~