Privredne zgrade : ručna knjiga za privrednike i tehničare : sa 500 slika u tekstu

147

чистији и најјевтинији олуци су од набијеног цементног бетона, чија је горња површина превучена глатким слојем цемента. Ови се праве, како код пода од бетона, тако и код подова од клинкера (сл. 289 и 290).

Олуци треба да имају пад од :/, ст на дужни метар, а да би се постигла свуда подједнака дубина олука, најбоље је да имају исти пад са целим подом у коњарнику и пролаву у правцу одвођења

мокраће. Овај пад треба да је 1: 200. Увек треба прво израдити олук, који ће служити као вођица ва израду осталог пода у коњарнику.

Ол. 291. Ол. 292.

Код луксузнит коњарника праве се покривени олуци од ливеног гвожђа са скоро полукружним пресеком 8—10 ст широким и 5,5—8 ст дубоким a MB RoMaba 2 m дужине. Да би мокраћа могла да улази у олук, горња је плоча избушена (сл. 291). По- ЕРЕ ред правих, комађа за олук праве се под _ чавиРр A Maa ani правим углом (сл. 292) и Т и + облика (сл. 298 и 294). Пад је 1:60. ЕВЕ

Да не би смрад из јаме у којој се мо- МЕ краћа скупља улавио у коњарник, по- Ол. 198. ставља се, како код отворених тако и ватворених олука, један суд са поклопцем који се може скидати и помоћу затварача од воде спречавати улажење гасова у коњарник. Уједно, ту се задржавају сви крупнији предмети и пролави само мокраћа. Овај се суд спаја, цевима од камене масе или гвозденим са муфом, са јамом у којој ће се скупљати мокраћа, Сл, 194. дајући цевима пад 1 : 70 до 1:50. Цеви треба да су 10 ст унутрашњег пречника и толико укопане да се преко виме не мрзне течност у њима.

109