Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1110

ЏШрима и Серану! Они су требали умрети“ рече калуђерица посматрајући писара.

„ја сам вашу жељу испунио — сад је на вами да ваше обећање одржите“ рече млади Шпаљњолад.

„Сећал те се своје Пао ли Јовефе“ запита, га она.

„Врло слабо,“

„Кажите ми и то мало, да вам кажем тајну вашег ро= Ђења, “

Џисар је слушао пажљиво — калуђерица канда више о њему зна, него он сам.

„Једва се сећам, да је код сољакиње коју сам ја матером називао, долазила кад и кад нека лепа бледа доња која ме љубљаше ! Један пут нас у нашој колеби посетио и један блед калуђер са риђастом брадом.“

„јел говорио он с вами Јозефу р“ :

„Није, он ме је само очима, мерио — ја га нисам виme никад видео !«“

„Тај калуђер беше ваш отац, Јовефу !<

„Одкуда, знате ви тог“

„Јербо ми је наложио, да вас у случају његове омрти примим, и да се за вас старам,“ =

„А. зар је он мртав — запита, писар“ —

„На сваки начин — он је убијен !“

»A ваљада се побринуо за мене“ рече Јозеф коме је глад из очију вирила,!

„Хрђаво живите, свога оца не смете корети, Јер он није крив.“

»Он није оставио свом сану ни имена |“

„Ваш је отац преварен за своје насљедство, за дво= рац и племство“ рече калуђерица „на вами је да, 0608 и свога оца осветите !«

„ја сам човек зато — говорите Momo!“

„Ваш је отац био брат маршала Серане!«

„Оног шпанског маршала, бунтовничког вође 2“ рече ватри пибар.

„Оног маршала Серане, који ће ово дана за шпанског