Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

и | PO 20

Кад је народ владаоца Ba, GajKoHy nokpaj HmpnKe we -· вредима видио, и дете на његовим рукама, беше још већа _ но пре тога — покушај да Оерану убију, још та је 55 више у народу подагао.

Звона су нову ову радост народа пратила својим зву дима, дочим се владаоц уклони са балкона, пуцаху на Пради још последњи топови. Фринцишко Серано и Енрика примали су своје пријатеље, да у своме кругу светковину о-. _ вог дана доврше. — У вече беше сјајно осветлење, да ни цар не би боље дочекан и поздрављен био! Шерсијски ћилими висаху по балконима — у ватри се светлише име херnena опкољено именима његових шријатеља, ватромети су _ пуштани, све у почаст владаочеву, који је на добро Шпа"није испио своју чашу. Код његове тафле видимо Прима и Маријану, Топета и Долорес“, Олосагу и још неколико бивших прогнаних ђенерала у лепој слози. —

Четири господина гарде, стари верни пријатељи, који су узајмно победу добили, постигли су цељ своје највеће жеље. = Јуначно дело' ослобођења њихове Поа испало им је тако сјајно, да је народ с радошћу не само у ватри њихова имена метнуо, него Серану Прима, Топету ш Олосалу вечито у срцу носи — а шта је више од благодарности народа. Божанствена је савест, коју су ова четири господина гарде испуниле, пошто су радошћу уједињени ва своју отаџбину и даље опоразумни, чаше испијали!

И ми ћемо да им ускликнемо једно живели ! Па кад ми вести из Шпаније о срећи херцегиње де ла Торе читамо, онда ћемо сами у себи рећи: Енрика је, коју ми љубимо, Енрика, је, која ту срећу заслужује! Нека. Бог поживи вла= даоца Францишку (ерану и његову супругу! — :

Ми завршујемо ову историју крајевске куће. и спасеног народа са Шилеровим речма, које су код оног далеог народа одзива нашле, дивна плода донеле, и силно кроз тав свет продиру, вечито постоје и које ће се вечато у Бажавати:

„Не достојан је онај народ, који све што има не жрт_ вује на своју част !“