Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

109

Оба друга погледе назад на широку пукотину, која је пза њих остала, |

„Пожуримо се,“ опомену Алосаго, уда би што пре до оног, не баш тако опасног одсека дошли — али слушај! није ли то био човечији глас, који се зачу 2“

Серано слушаше, и заиста се зачу подмукла вика која до њих допираше, п то баш одоздо с пете стазе којом они корачаху.

Ако је то Јозефов глав био, — ако се он сад на овом опасном и провалом претећем путу приближава, и ако оп Енрику собом носи!

Серанова прса скакаху од узбуђења, његово срце куцаше силно, Алосаго гледаше пажљиво преко стазе и распукле стене, ко може то бити што за њима иде, п који тако гласно викаше > — —

„Серано,“ зачу се јасно, „Аловаго — дајте ми одговора, ако сте на овом опасном путу“

„Тако ми бога, то нико не ће други битн но Прим, он нас зове натраг —— ми смо на опасном путу!“

Оба усамљена викну по том јасно Шримово име, који се после неколико минута на оном, од њих раздвојеном месту полумртво озлојеђен и пун бриге појави,

„Ви сте се упутили к вашој пропасти, лупежи су вас

на онај непролазни пут к теснацу примамили, —— пред вама, а као што видим и иза вас зија бездан. Серано п Алосаго згледе се уплашено. — Да је Прим

пре једног часа амо приспео, не би сад имали два пут смрт пред очима!

„Ви морате без устезања и по што по то натраг к оном теснацу, кроз који је Јозеф, баш сад, к својој предстражи стигао, — само морамо прећи кроз вело тамо преко — тако ми бога, ми смо пропали ако се не пожурите и овај затвор не оставите, јер ено чујте Јозеф зове своје људе којп су близу теснаца смештени, да нам једипи пут пресску, па онда, или ту доле у бездан, или на бајонете лупешке, којих има педесет, ја сам њихово лежиште преко с оне стране . видео !“