Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

122

поред свог брата к месту, на ком је оба официра црнадц чувао док је Шопете и Шрим, који се од више година познаваху, срдачно грлише,

„Даклем оџет је бело перо у црном часу на време дошло !< рече Шрим, и нехотично једну вуву вадовољетва бришући. „Нек ме ђаво односе, ако! нисам већ моје завештање спремио! Алосаго, Серано, одите амо, да и ви витеш-= ког капетана Топета, познате, без ког би сва тројица, данас на најбољем путу вечности или у затвор ђенерала Кабрера били, загрлите бе, ми смо сад сродници и прави другови боја!“ викну радосно Шрим, док је међу тим Топето нежну руку Алосага држао, и младог ЏСерана, чија му се храброст јако допала, на прса притиснуо.

„ба свим сродни, као што видите и по самој крви која нам у жилама подједнако тече!“ викну радосно Топете, но опазившт на пропма своје: хаљине, која је притиснувши

Серана црвена остала, „Ви сте рањени, млади пријатељу 1“ |

„То није он ни приметио!“ рече Прим, „заиста, Францишко, ти ви баш, као што сам и сам! — Кад сам у боју онда баш најмање водим O себи рачуна, 1“

Серано тек сада Биде да је куршум његове хаљине пробио, те му ону бољу, мало пре проузроковао, на коју ни на ум узимао није. Шрим му раскопта пробијену хаљину, куршум је ударио у велику камениту амајлију, коју је од краљице добио п која је златом дебело обложена била, ка-

- мен је био разбијен п.то с таквом снагом, да се неколико _парчади од истог дубоко у месо његових прсију заболо, и

_ Куршум дакле сву своју снагу на њему изгубио.

„То је промисао неба,“ рече Алосаго озбиљно, „но ипак допусти нам, да одма рану прегледамо и очистимо!“

Серано је био нем, амајлија (Amulet) младе краљице спасла му је живот, јер да њу није имао, кад је куршум у његова прса ударио, сад би већ може бити, душу ис-= пустио. j ;

» Чудновато,“ промрмља он, лок је Аловаго, са својом меком руком одломке вадио, и са брзо донесеном водом рану испирао, „теби нек је хвала, краљице Изабело !“