Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

134

»да име божије, устај и говори брзо! који су то племићи 9“ упита га краљица, да себе увери, да ли је добро чула, или да нису је можда њезине узнемирене мисли о Серану превариле.

“ уДоп Топете и његови пријатељи, Дон Шим, Серано и Алосаго! Они су после опаспе битке, трпи бунтовника карлова заробили. Тамо иза оних стена, одмамљени су у клопку својих непријатеља. Они ће сутра бити мртви велика. Фендо, ако им са мном помоћи не пошалљеш!“

Млада краљица док је ту ужасну вест слушала, ступала је све ближе црнцу с неким све већим ужасом,

«Он сутра мртав — — и Дон Серано у тој клопци“

„У битци је бијо спасен — куршум је о свету икону, која му преко прсију висаше у дарно — ипаче би погинуо!“ рече црнац. И“

" Моја 'амајлија! — хвала ти света богородице!, рече краљица давши знак ађутанту, који је уз врата стајао, да. ближе ступи., Маредите одма, да се једна чета добро извежбаних коњаника под предводништвом овог верног слуге остави, и кажите истим људма, да ће из моје кутије хиљаду златних дуплона добити, ако пре зоре до оне гостионице приспеју, до које ће их овај предводник одвести. А ти ишти шта желиш и похитај, да племићима помоћ што пре одведеш!, рече краљица Црнцу. i

Црнац је искао само једног доброг коња, јер је онај, на ком је дошао пред двориштем пао.

Изабела се насмеши на TO захтевање.

»Да ће те овом верном слузи најбољег од мојих брзака,“ заповеди она,, твоју богату награду примићеш од мене, кад ове са племићима повратиш, Изабела не ће те заборавити !“

Црнац пољуби краљичину хаљину, по том хитро устане, и нестане га као муња у великом простору предсобија, док су међу тим у дворишту већ чула лупа коњских потковица. Обећана награда дејствоваше тако, да су после неколико минута коњаници под предводништвом Црнца већ преко улица јездили.