Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

136

из своје одаје, са свим безбрижно покретати, сад ми је све јасно! Ја сам богу хвала неповредим, али ипак морам мирно да гледам, како ће оне лупеже ослободити, Шрим и Алосаго спавају и не сањајући о каквој опасности, и мој их глас не може довикати,“ ON Серано пипцаше по целој околини тог узацког затвора, да би дознао, где се налази, и да ли би се какови излаз из ове гробнице наћи могао; Он је стајао на блатном и меком поду влажни и глатки беху зидови тог округлог простора, који је заиста у неко време за воду служио, какови се и код више њих у води оскудсвајућих Шпањолаца палажаше, и у ком су с трудом прибављену воду у разним судовима држали, да се не би угрејала. Францишко се упре у једну страну тог узацког простора с леђма а у другу с ногама и пробаше да би се тако успети могао; по при сваком покошају опет је узте влажне печуркама обрасле зидове склизао У један цут указа му се одозго нека светлост, и даде му распознати гнусне и зелене зидове и блатни под тог, нездравим задахом испуњеног простора. Али Францишко опази кроз пукотину кроз коју та светлост продираше, да су се даске опет над њим склопиле, и да се сада безбрижно и елободио над његовом главом ићи може. Да, у истом магповењу ступаше неко на ту опасну ћуприју, и приближаваше се закључаним вратима заробљеника — беше Лопец онај дебели и лукави лупеж. „Проклети издајниче!“ викну Серано, „зликовче! живот ћу ти угасити ако ме с места не пустиш!“ „Дал, когод овде говори =“ одговори Лопец,. као да ништа о месту Серановом не зна, „Чекај, лупежу! ти хоћеш да уводе еслободиш, али "ти си заборавио, да је кључ код мене! Дед отвори врата! откључај, лупежу! Ти ћеш морати врата обити, а то ће ипак моји другови морати чути — Шрим! Алосаго! викну Серано, што је игда могао, „Топете! зар сте сви помрли 2“ „Они су још сваки по мало оног вина пили, и сад тако добро п тврдо спавају, да би их заједно с јорганима однети могли!“ одговараше ми смејући се Лопец.