Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

58

Она се пригне, наслони ухо на Енричина уста слушајући да ли дише, потом устане и набере разног мирибавог биља, које међу дланове растре, и стави непомичној Енрици на лице. |

Не прође неколико минута, а Енрика ce пробуди, усправи се и седне оклањајући разбарушену кову , која, јој је по челу попала — Ona je била јошт у некој забуни, њојзи де чинило као да ју је неки дуги и тешки сан обузео био! опа обори очи и опази своје дете поред себе , узме

та о неким спокојотвом у наручија, тргне се — у души ~

јој се са страхом појави сва прошлост |- — Проклетство старог Серана — страшно проклетство, које, не само њу но и њезино невино детенце прати, — злобно лице “оног злочинца Јозефа, оног безбожника , који јул јеноди евиног милог створа њезиног Францишка, отргао, који је на њу и њезино дете проклетство навукао, н који је у црни вавиЛон затворио, где би може бити, заједно с дететом пропала,

да је није промисао творчев избавио — бегство = њезине руке су јошт биле крваве од очајног посла — она, поледи уплашено око себе —- дети Јозеф може се у један

пут кроз ово густо шибље појавити!

_ „Ти се плаллиш, моје дете“, рече умиљатим гласом стара Сира, „ко ли ти је тако страх задао 2“

уја сам невина, страдалница, — мене и моје дете гоне!“ »То хајде к нашим људма, они ћете од свака, зла,

бранити, ако хоћеш да с нама путујеш!“

» А. куда ви путујете Р“ упита Енрика.

5 У Мадрид, — тамо ћемо се један дан одмарати ! Хајде с нама, па. ако би без куће и кућишта, као што емо и МИ, то онда можеш с твојим дететом при нама за свагда, остати !“

„ЏШримите ме, да с вама само до Мадрида, путујезг, а, када тамо приспемо, ја ћу наћи себи помоћи!“ рече Енрика, благодарећи Сири, што јој је устати помогла.

» (0, јадна жено, како жалосно изгледаш, — како су ти руке изгребене и хаљине подрте !“ сажаљеваше је стара