Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

61

—_ злату, сребру и драгом камењу, за која ја само знам где је, — и над овим благом само ћу ја господарити ево, узми овај мој ланац и носи га, нека ови виде, да сам те ја за своју заручницу изабрао!“

Аца пружи Енрици, која га је зачуђено гледала, један дугачак низ сребрних круглица у разним бојама , који само цигански краљеви о великим празницима носе. Енрика отискивајући га махала, је смешећи се главом. |

„Задржи тај дар, краљев сине, и подај га којој лепшшој у твоме. племену,“ рече она, „ја не могу никад твоја бити!“

У близини њиховој стајала је иза дебелог грма прикривена једна жена, и прислушкивала их, — она је од неколико часова пазила 6 тужним погледом на учешће, које _ је Аца Енрици показивао.

Аја, не принадлежи од свог рођења циганима, и она се вамо њиховој чети придружила изговором да је гоне. За то време, од кад с циганима путује, тако је њихов обичај п њихову боју примпла, да је сваки за праву циганку сматрати морао, Аја пије више тако млада али њезин. је стас примамљив, а лице још допадљиво п лепо. Њезине су очи црне и дугим трепавицама покривене, — коса јој је црна и у више витица уплетена, која јој је преко голог врата н- преко прсију пала. Она љуби сина свога краља, и с тога је непрекидно бацала своје примамљиве погледе за младим п угледним Ацом, који, као што она сада с неким болом и чуђењем виде, другу љуби, и тоону страну жену, која дете имаше; злобљиви и ладни осмех превуче јој се преко лица, кад је опазила, да је Енрика Ацину понуду одбила. Али ипак, обузета страшћу осећала је, да бодрим "оком пазити и вребати мора, јер што данас учињено није, то може прво следеће вече за, Ацу сретније испасти. „Та бела жена, само га већма својим оклевањем дражи“, прошашта она, по том враћајући се к осталима, баци примамљиви и нехотично злобни и презрителни поглед на сина "краљева. |

Сљедећег дана приспе циганска чета у Мадрид.