Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

68

звољавао је својим гостима чинити, шта који воли, само кад на његову штету није, и кад му се добро и уредно плаћа. Његове обе раскалашне ћерке понашале су се с из= дашним гостима, како су хтеле, а он на све то није пазио нити је марпо!

Он је баш данас неколико речи OAK велике важности дознао. Меки човек у црно одело умотан, с бледим лицем и броћастом брадом, разговараше се с двојицом, за вешала, сазрелих скитница, а он их прислушкиваше. — Али шта се то њега тиче, кад тај с броћастом брадом и тавним лицем три бутеље најбољег вина, потроши, за то нека говори што воли са она два обешењака. Он је само од прилике толико дознао, да је тај млади човек ступио у чету Карла, „краља шума“, и да му је ђенерал Кабреро наложио, да по Мадриду врбује E шпијбнира.

Али шта је то крчмара стало, кад му он полу попијено вино кованим новцем плаћа; он, као крчмар на свом месту, сматра за своју дужност, да сваког без разлике с равном услугом дочека и попрати, њему је дакле све једно био господар или слуга, био приврженик краљичин или Дон Карла, само кад добро плаћа.

Шети млади у црни огртач увијени човек сеђаше до саме ноћи, но га за тим у један пут нестане.

На једном узвишеном месту у углу крчме навукоше цитани сламу и наместише постеље, Стара Спра и кнез отишли су у варош. Аца је лежао удубљен у мисли и држећи своју егеду близу једног прозора, поред ког је Енрика стајала; остали цигани лежаху у наоколо поред зида, неки већ рчући, а неки пушећи; но иза ових, у једном неосветљеном углу, стајала је, као какав кип невесела Аја; она је своје лене руке, које је свагда брижљиво чувала и умотане држала, прекрстила, и упрла свој оштри и пламенити поглед на издрпаног сина краља циганског, који је своје црне очи у Енрику упрђо. Он је знао, да ће се та бела, жена, пошто у Мадрид приспеду, од њих растати; и та мисао није му дала мира.

Енрика је брижљиво упрла своје очи на узану и блатну

+ b