Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

10

дишко није украдену му и изгубљену нашао, мишљаше оп у себи, и та мисао тако је пријала тој црној Јозефовој души, да се јавцо насмејао,

„Поделите се међу мбуновима овог одвека“' заповеди он својим људма, „Ризо пока коње у рустиш шуме одведе и прекрије тако, да нам нико преко дан у траг-не уђе. Чим поћ наступи, вратићу ce m BaMa | n ognaa, be ga вас бити посла, којп ће Дон Јозеф добро платити.

ТГнусна створења, подитну“ неку радосну вику бацајући У вис своје шешире,

„Дон Јозеф wam вођа поштен је човек, — Дон Јозеф.

нек живи, — живео!“ викаху они, додавајући један друтом боцу с добрим вином.

„Не дерите се Тако лупежи, и пазите да се не џзопијате, јер вам ноћас онаге и памети треба « трече из Јо3еФ ишчекујући да његову заповест изврше, а по том га, нестале између шибља Тусте букове шуме правцем, ког ву се цигани придржавали, ц Којизга, је дебели тад на страшној прилеци добро чинио, Опи су -се на једном месту само мало одморили, — јер по што се мало Јелом поткрепише, продуже свој путедаље. За кратко време прислеју до саме обале брзе реке Мопсапађве, која, као што нам је познато, кроз цео Мадрид тихо продпре а овде преко орда тече. Они мирно: путоваху све даље, час поред реке која, кривудаше преко брда и долина, час опет кроз Тусту шуму не далеко од ње,

Кад је ноћ наступила, приспеју на, једно место шуме, које је ређе Арвима засађено било, где им заповеди њихов Кнез, да се зауставе n Да лежишта за ноћиште спреме. Док су жене ложиле ватру, да вечеру готове, упуте се неко“нцина људи у рустиш шуме да какову дивљач улове, који 09 на скоро врате носећи неколико дивијих птица, које ву најрадије јели. Стара Cupa побринула се и за " белу жену, коју Аца љуби, да јој се ништа, не умали, на што Јој Енрика с умиљатиј погледом и притионувши јој руку, блатодари. [То што бу вечерали оде те сваки себи изабере ме-_

сто и од маховине постељу испод ведрог неба и зелених лрвета, и полежу да се после трудног. пута одморе, но Аца

ар лаицеснањи поен

сретнем: