Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

O ~ > стотину коракљаја од њих удаљени налажажу , пи између којих се п последњи пламен ватре угаспе.

„То ћемо дакле на силу отети!“ одговори Јозеф у таковој позитурп, из које је јасно ова издајица упознала, с каковом је жељом п нестрпљењем тај црни племић, с којим се она удружила, на ову мрску јој жену дошао. =

Шреко њезиног мраморног лица, превуче се знак особптог задовољства, и изгледаше тако као да је казати хтела:

Ти ћеш ми још један пут требати, ти се никаковог дела не страшиш, и то је баш, што ми се највећма допада !“

Чим је спазила, да се Јозефови људи приближују она се удали. Ови лупежи, држаху пуне пушке п за појасом ножеве, а ишчекиваху на новац и заповест од свога вође.

Јозеф пм раздели обоје. Он је дакле био у намери да успаване цигане с обе страпе нападне, да их збунилу том Енрику украде. Четворица од тих лупежа провуку се полако у округ к реци, а она остала четворица, које је Јозеф при себи задржао, мораху чекати док им удаљени даду знак за нападање); он сам прпближаваше се као какав мачак к дрвећу, испод којих Енрика, као што му Аја рече , са својим дететом лежаше. Најпосле дођу до места, од куд је цело легалиште, на ком сви спаваху , превидети могао. С оне стране близу ватре лежаху жене и девојке, мало даље около ових лежаху људн; близу њега лежао је снажни цигански краљ, а са свим у близини стара циганка Спира, која је једну руку преко детета Енричиног пребацила. Енрика је лежала до свог детета. Јозеф је тако близу стајао, да је могао видети њезино лепо и слатким сном обувето лице, __ њезинб прси, које се испод танке хаљинице дизаху , она је мирно спавала. Тамо даље, што са свим одвојено лежи мора да је Аца, о ком је мало час она издајнца говорила, оп се овде прикрао, да својој љубазници у нужди од помоћи буде.

„Још један дакле супарник, Доне Францишко; служи на част твоме укусу!“ рече Јозеф са злобним осмехом. Он се био својој жељеној жртви тако приближио, да му је требало само два скока, па да уз њу буде.