Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

и што се још збива. Њезино дете пружаше јој умиљато своје ручице.

„Без домовине и проклетевом праћена!“ рече она дркћућим гласом, „о мој Францишко, када ћу те опет: наћи, кад ће, после оваких страховитих дана, о којима никад ни мислила нисам, куцнути час нашем састанку !“

У један пут опази, где се лишће пригиба, из ког Јозеф напрасно, као какав ђаво пред њу искочи, но особитом вештином, пре но што је побећи могла, истргне јој из наручја дете, и појури у честац. Енрика у том страшном магиовењу збуни се, и није пмала времена ни мислити, шта, ће тај грозник с њезипим дететом 2

Она појури за њим с таквом снагом и брзином, какову само очајање у материнско срце у највећој нужди улити може: G таковом снагом јурила je oma пзмеђу шибља за

Јозефом. — Она га је стигла и обема рукама ухватила за, огртач; петља, којом је огртач око врата скопчан био, откине ве, — Јозеф дивље смејући се стане и издигне своје

руке у којима је Енричино дете снажно држао.

„Видиш, голубице, како сада п сама летиш на моја прса!“ рече Јозеф задувалој очајној жени, која је запста, да би своје дете отела њему на преса летела. „Само мало стрпљења, а уз то и мало воље, лепа голубице, јер сад си у мојим рукама!“

Енрика се уплашено тргне. Грозник је далеко од места борбе одмамно, она је дакле усамљена с њиме,

„Омшлуј се, п дај ми моје дете! Та зар пема у теби баш ни једне искрице човечанског срца, овирепниче . 15 викне очајно и дркћући Енрика, п склопивши руке падне пред њега на колена. „Окончај ми моју беду, убиј и моје дете и мене, само ме немој и даље мучити !“

„Како би се ти могла бојати, лепа голубице, да ћу те ја убпти, кад те љубим а ни љу бити желим 2“ рече с уз-

дркталим од радости гласом Јозеф, посматрајући лепу пред собом на колени Енрику.' „Не, не, лепа жено, ти си сад моја, и окорим ћеш ме исто тако љубити моћи, као што брата мог, оног лептира који о теби и не сања више, љу-