Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

XI. помоћ У НУЖДН.

Кад су она трп верна пријатеља из гарде краљичине са својим послужитељима целу околину Мадрида, вребајући објахали, без да су на буди какове уводе или сумњиву чету паишли, упуте сек Сеговији, густој буковој шуми, и приспеју к реци Мансанарес. Цигани су тога дана о десне стране реке кроз исту шуму путовали.

Серано, Шрим п Алосаго са својим послужитељима, налажаху се с леве стране реке Мансанарес, о које су полако све даље јахали.

Била је већ дубока ноћ, кроз коју је месец свој бледи зрак час овде час онде између дрвета, спуштао, кад је ова мала четица од шест јахача ступила у густу шуму, У којој Алосаго својим друговима предложи, да се не би с коњма између густих дрвета провлачили, да би боље било, кад би се зауставили и ту одморили, док се дан не укаже.

„Добро дакле,“ рече Серано, „само ми морате дозволити, да ја, докле ви безбрижно спавали будете, стражарим, како нам се не би изненадно буди шта догодило; Доминто ће са мном стражарити !“

„Само под једним условом примамо твој предлог Оерано!“ рече Прим ухвативши за руку свог друга,

„Да чујем, ја сам љубопитљив 1

„Да се на изменце стражари, да другу ноћ ја ту дужност вршим, а за тим опет ти Алосаго. Само тако пристајем.“ „Запста, господо, да сваки редом стражари, то је како правичан тако п пробитачан предлог, па који и ја радо при-