Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

91

њава чујаше, погуривши се на коње, а држећи сваки у десној руци запету пушку. =

- берано и Доминго зауставе со но далеко од реке. Доминго, који није могао више овог раздраженог коња; задржати, пројури поред свог господара, и проређаних дрвета, кроз која већ и јутарњи зраци продираху, напред. Пуцњава престане, али се ипак Доминго с неком унутрашњом радошћу осведочи, да га узети правац све ближе к бојном месту води. Дон Францишка Серана, свог господара, није више видео, који се можда другој страни у унутрашњост шуме упутио. Тако је јурио стари Доминго сам, поред обале реке Мансанарес све даље, — у један пут спази пе далеко у шуми једно чисто место, које је мало узвишеније од осталих лежало. Он се дакле успење на то, и баци оштар поглед на ону страну реке Мансанарес.

Унутарњи бол потресе му душу. Он .опази преко у шбуну једно створење где чучи, које га јако уплаши: опази човека с јарошћу и страшћу изнуреним лицем, где се бацио ua једну жртву, која је сваке помоћи лишена. Тај је човек био Јозеф. Његова црвенкаста брада и тавно лице с ђаволским погледом, није га преварило. Јозеф се пригне пеком створењу, које је уз њега на маовини лежало; била је жена, — Доминго је добро при сјајној месечини видео, са једним дететом. |

Још већи страх п нека страшна слутња потресе му душу, он приђе са свим уз обалу, његове се очи укоче. Жртва, поред које је Јозеф „као нека звер чучао, била је Енрика — Енрика и њезино дете. —

Страшни овај човек подигне главу; он се виде узнемирен. Шознавши Доминга, 6 псовком, стави своју пушку на око — она плану — Доминго. осети куршум у својим прсима. |, 5 =

То је све било у једном магновењу.

Демингов коњ скочи усправивши се на предње ноге, појури с рањеником у честац шуме; неко. потмуло смејање зачу се с оне стране обале за његови леђи,