Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

86

Серано п Алосаго с једним служитељем — јер је онај други заостао, да Доминга, ради лекарске помоћи у Мадрид

однесе, — на место, па ком су, с оне стране реке угледали оног ђавола чучати. Серано скочи с коња, и појури к обали реке, — са грозничавим потресом тражаху његови погледи

Енрику и дете као п оног грозног, који је мало час поред њих клечао.

По дугом тражењу једва наиђе на тражено место, он угледа преко реке, брежуљак, с ког је на ову страну пуцао, позна тражено место по угаженој маховини, корову п шибљу, али је било празно. Енрика п његово дете беху већ отишли, а с њима и Јозеф, —- забадава их Фрапцишко тражаше е укоченим очима, онај их је грозник дакле — одвукао.

Очајне мисли обузму га, — да ће Јозеф на другом месту своју жељу испунити и његову љубазницу осрамотити! — Он покрије својим грчевитим рукама своје очајно лице. —

„Боље би било да сам одма овде скочио,“ рече он, „за што сам се од тог уздржао Место је празно, ми смо дошли доцне !“

Прим и Алобаго, који су од једног Циганина дознали,

да су, Јозеф и његова дружина уводе и приврженици чете Карлове, дојуре псовајући са жељом да ће их јоште п ухватити моћи.

„Али ипак немогуће је учинити,“ рече Алосаго озбиљно.

„Погледајте тамо, видите ли преко поља оног јахача 2 викну Серано у један пут; он је, то је Јозеф са својим грабежем, гепо -га где залази пза шуме ш јури к дољи, која се до Сипјере пружа. Хајдмо, господо, да му пљен отмемо, на коње! Закљињем вам се господо, да ми онај издајник умаћи не ће, па ма се ја с мојим вранцем, који је под мојим надзором одрањен, и кога ја као ванредног брзака, сматрам, у пропаст сурвао.

„И ми пристајемо с тобом, на тај лов ретке зверке,“ викнуше радосно Шрим и Алосаго и похите с Францишком к својим коњма, „јер онај лупеж што бежи не ће бити без другова п: извесне бусије !“