Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

204

друкчије тумачи, а такво тумачење било би сем тога противно духу 5 478 закона о крив. суд. поступку.

К 8 65. Неодређене казнене пресуде. 1

У старије доба, кад су казне у опште биле много строжије него данас, пошто су се тежи злочини, па чак и обичне крађе, у поврату, по правилу кажњавали смрћу, доживотном робијом или другим казнама, које се у своме дејству овоме уравнавају, јасно је било, да се ако ништа друго, бар постизавала циљ, која заслужује да јој се подражава, а то је: што су били учињени безопаснима, најопаснији, непоправими злочинци, који би поново добивену слободу, раније или доцније, или у опште врло скоро употребили на чињење нових злочина, 17 |

Ублажавањем казни, учињеним у течају последњих векова, у овоме погледу постепено је наступила осетна промена. Сад је како код нас, тако и на другим местима узакоњено, да судови могу досудити само одређену казну робије, која ретко прелази 12—15 година, за оне злочине, који су пређе кажњавани смрћу. Сем тога може се казна по правилу у таквим случајевима спустити, па се може, место на године, свести на месеце. Циљ ове простране казнене скале, која је при овом одмеравању казне остављена оцени судова, била је очевидно та, да треба водити нарочите обзире према непоправим злочинцима, а исто тако и о већој или мањој опасности

16 Види Рад Криминалистичког Удружења 1898/1894.

7 Ако погледамо нпр. Гоу Кристијана У, који никако не спада међу најстрожије, наћи ћемо да се између осталога кажњава смрћу убијство хотично без предумишљаја, покушај овога дела, завођење три или више поштених женских, родооскрвнење, силовање, разбојништво, праве | љење лажних новаца и квалификована паљевина, а доживотном робијом или робијом на неодређено време: причињавање знатне штете, мала крађа, учињена по четврти пут, а тежа по други пут, док је свака тешка крађа или по трећи пут учињена мала крађа повлачила утискивање лоповског жига на чело. Цигани, који су тумарали и људе варали или подкрадали, били су по 3—22—8 законика, делимично одма, делимично, ако одма не оду из државе, кажњавани смрћу, а н у осталом скитање је било сузбијано, како овде тако и у осталим државама, особито строгим законима, чија је основна мисао била та, да су сва лица из обичне народне класе обавезна да имају сталну службу.