Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva
991
злочина, она би могла да послужи томе, да донесе бригу и несрећу и кривима и невинима. Правда би тиле добила један задатак, који је веома тежак и усљед опасности да се не учини каква погрешка, која би била знатно повећана дугим размаком времена, правна сигурност била би више оштећена нежели кад се кривац не би казнио. Кад би се ствар тога тицала да се уведе што ново, непознато, могло би се појмити да би нас од тога могла уздржати бојазан, бар код најтежих злочина, али овде је реч о једном правном институту, који је познат у млогим земљама и кроз дуги низ година био примењиван у великом обиму, институту, који је на више места био увођен и нигде није укинут, гди је био заведен, тако да се он сада управо може да схвати као један космополитеки правни институт. И код нас се није показала никаква антипатија противу прескрипције, у оним случајевима; у којима је она код нас допуштена, али ипак је јасно, да је много самовољније кад се каже, да проста крађа застарева за пет година, а тешка напротив никада, него кад се свуда за све преступе уведе прескрипција, везана за разне размаке времена. Не може бити ни говора о томе, да се уведе оно уређење, које је примљено у Данској. Гди се мора да повуче нека граница, која у свакоме случају испада произвољна, њу треба да одреди закон, а не да оставља да је у поједином случају утврђује управна власт. Како изгледа, дански закон заснован је на мисли, да се мора обзирати и на то, шта кривац заслужује његовим понашањем у доцнијем животу, али јасно је да је тешко улазити у ово поље и да није право да се допусти, да једна заблуда, која се врло лако овде може да учини, донесе тако судбоносне посљедице. Сем тога, правила која су постављена о стицају преступа, баш чине, да ранији преступи имају мањи а често готово и никакав утицај на казну, кад дођу доцнији преступи. Према томе изгледа да је доста излишно, да се баш у овоме случају тражи гонење ранијих преступа.
Без сумње да су много слабији разлози, који говоре за то, да се спроведе и застарелост досуђених казни; таква је не само код нас, као што је поменуто, допуштена, само у незнатнијим случајевима, већ се и у Аустрији, гди су у владин пројекат била унета правила о застарелости казни лишења