Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva
226
почиње оним даном, кога је дана престало извршење кажњивога дела, без обзира на време када је наступила последица.“ Дакле према овоме тексту може се код предходећег саучешћа. да стече некажњивост, пре него што је у опште наступила каква кривична одговорност; исто тако код нехатнога убијства, кад ова последица наступи тек после дужег времена. Међутим овакво схватање није у Немачкој у опште прим. љено, нарочито што се тиче саучешћа, пошто се сматра као прећутна претпоставка, да право на кривичну тужбу мора да је настало пре, него што може почети ток застарелости. У ствари би и било веома чудновато, када се не би могли сви саучесници у каквоме преступу обухватити истрагом, предузетом непосредно после извршења преступа, па би неки од њих морали бити чак и слободни, зато што би њихово саучешће у преступу, у овоме времену, већ било застарило. Ово стоји у толико пре, што ипак у опште узевши, онај, који се учинио повиним једног таквог предходећег саучешћа, чак кад за време последњих година није ништа позитивно учи. нио ради потпомагања преступа, он је пропустио да исти спречи, што би ипак била његова морална обвеза, с погледом на његово раније кретање. Према овоме изгледа да ово уређење није целисходно и може се рећи да неће бити никакве опасности у томе, што се неће допустити да застарелост отпочне код свршених преступа, пре њиховога свр. шетка, као што то чине и већина страних закона.
По пројекту ово правило не само да се примењује код несвршених и свршених преступа већ оно важи у опште. Тако при свршеној хотичној телесној повреди, свакако преступ је свршен са њеним извршењем, али ако доцније наступи смрт повређеног, као последица те повреде, онда по пројекту застарелост кривичне истраге, због телесне повреде од које је смрт следовала, истиче тек с наступањем смрти.
Већина закона садрже једну особену одредбу за случај, да подизање кривичне истраге зависи од каквог другог пи тања. које мора да се расправи у каквој другој ствари. Н,пр. то је случај у Немачкој, кад се ствар тиче подизања тужбе због каквог лажног оптужења, услед кога је поведена кривична истрага противу лажно оптуженога, но која још није окончана. Сличан пример имамо код 55 81 и 32, Гл. 21 нашег казни. закона, где кривична истрага зависи од тога, да