Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

228

под погодбом, да кривац није задржао никакву имаовинску добит, коју је постигао учињеним делом“.16%

Ну ово значи од прилике једно исто, као кад би се искључила свака застарелост у погледу већих имаовинско-правних преступа. Како је међутим застарелост један пнститут права, који је ту бар исто толико зарад заштите невиних, колико и у корист кривих, једно такво ограничење било би веома опасно. Као што је у аустријским мотивима и истакнуто, увек се може оптуженоме рећи, да је његова кривица, што се противу њега може да подигне тужба, под претпоставком ако је крив. Али док се не донесе извршна пресуда, мора се пред очима имати и то, да је могуће да је он невин, а невини ипак нема никаквог разлога да себи осигурава доброчинство застарелости, отказујући се од обогаћења, које он није никад ни прибавио. Ну по нашем садањем закону застаревају баш преступи, на које би се ова посматрања увек односила, и то за веома кратко време, и у колико нам је познато никад се није чинила замерка томе, што се ве води рачуна о овој страни ове ствари; с тога би се могло сматрати да је излишно да се у овоме правцу предузимају битне промене у основима застарелости. Сем тога, 5 68 пројекта штити од најнеугоднијих резултата застарелости, пошто се њиме, поред права на накнаду, које увек стоји, даје могућност да се предузме поступање у циљу одузимања 0060– гаћења, прибављенога преступничком делателношћу.

Међутим ваљало би, као што је у Холандији да се учине неки изузетци у флагрантним случајевима.

Тако холандски закон (чл. 71) прописује, да код про тивзаконог лишења слободе, застарелост почиње тећи тек од. времена, кад је повређеноме слобода враћена или кад је умро. (во донекле излази и из општег правила т.ј. у толико, у колико га кривац трајно држи у својој власти, али не и онда кад га је он н. пр. продао као роба у иностранство; исто тако као што се може да деси, да је застарила строжија казна, припрећена за првобитни преступ, који има квалификоване околности а да се може да примени само она казна, која је прописана што се жртва задржава у ту-

162 (бвалден, 539 иде још даље: „Застарелост ће важити само за онога, који нема више у рукама никакву добит и који је у колико природа ствари допушта дао накнаду“.