Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

= 107. =

'. Рачун благајнице Овај се рачун-стара о готовини радње у узакоњеној монети (у нас Динар — сребро).

Дугује при улазу готовине (кад прими готовину).

Потражује при излазу готовине (кад изда готовину).

Показује стање готовине, и према томе:

Закључује се увек Рачуном изравнања (који ће одузети стања).

Шконтро се не води као шконтро улазом и излазом али се води у засебној књизи опширан Рачун благајнице, и та се Књига зове Књига Благајнице.

Књига Благајнице служи и за отварање Рачуна, за књижење уопште свију послова који су обављени за готово, и у њој се одређују рачунски односи појединих Рачуна, као што ће се видети кад буде реч о књигама и о току књижења по двогубом књиговодству.

Погрешке учињене у Благајници исправљају се сторнирањем; у њој није слободно грепсти итд, пошто треба да је чисто и уредно вођена као извор књижења.

Лица које искључиво прима и издаје новац и које води књигу Благајнице, зове се благајник, оно треба да је стручан књиговођа, пошто он првобитним књижењем у Благајници даје правац правилном књижењу,. одређује рачунске односе (контира) итд. (види доцнији пример).

2. Рачун страних монета (Валута)

Сем домаће узакоњене монете свака је друга страна. У нас је узакоњен динар сребро, и по томе и златник (наполеон) важи као страна монета, тј. не води се у Благајници већ у засебном Рачуну. (Рач. Злата).

Рачун стране монете се стара о страној монети која се налази у радњи; дугује при улазу, кад прими страну монету у радњу по цени куповној; потражује при излазу, кад изда страну монету по цени продајној; показује стање стране монете а и добит или штету (на курсу), и према томе се закључује Рачуном изравнања и Рачуном добити и штете.

Мењачке радње и оне које се, ради шпекулације, баве са страном монетом, отварају за сваку врсту монете засебан Рачун; а трговачке радње воде за сву монету један Рачун (груписан).