Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

ој

Из наведених се примера види, како се књига води и у њу књижи. Први од наведених примера показује прост став, а друга два примера показују сложене ставове, и то код првога више дужника а један поверилац; а код последњега више поверилаца а један дужник.

___Првобележница се и збира по двојном књиговодству, пошто збир Првобележнице и збир Благајнице, чине обрт једне радње, који се показује и у Дневнику, те се тиме врши уједно и контрола над радом а тај се истизбир добива се у билансу.

Књижење у Првобележници бива искључкво из кореспонденције, тј. из копије писама и Рачуна и из страних писама које радња прима.

_ Првобележница може још да се води и тако да се дуговања Рачуна стављају у засебну бразду, а потраживања у за"себну; а датум се може стављати и с леве стране на пр.

за на| потра-

1904 | брата | азљује | Е | паве села О Рачун робе | ' 600 – Рачуну Ј. Марића, Ниш | || 600] – За примљену робу по_ | фактура од пе | |

Горњи је начин подесан, и понајвише се употребљава, а служи и за контролу; јер ако је добро укњижено, треба сума дужника да је равна суми поверилаца. На овај исти начин води се и Дневник (стр. 126.).

в) О Дневпику — (Јоштпај)

По наређењу нашег Грговачког Закона (Ш глава 5 8—21, о трговачким књигама) мора се водити дневник, у који ће се бележити све што се у радњи деси, без обзира на то, да ли радња води своје књиге по начину простог, или двојног књиговодства. У страним законима, на пр. у суседној Аустрији ијУгарској нема таквих наређења односно овог Дневника; стога тамо трговачке радње потврђују Првобележницу (штрацу)ји Благајницу (касу), и из ових непосредно преносе по простом књиго-