Prosveta : almanah za godinu ...
= 161 —
смо били горе, крај куле, а мене ће тек бабо за руку па показујући другом руком, рећи ће ми:
= Видиш, тамо, хеј тамо доле ону реку што беласа 2
— Видим!
— То је Сава, синко, а оно иза ње то је Србија.
— Србија! понових ја.
— Јесте, синко, то је Србија!
Дуго смо после ћутали игледали тамо оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим.»
Заробљеник после ових речи поћута мало, па тек додаде, као извињавајући се:
— Ја потегао па вам све казујем што се сећам, а не знам...
— Казуј, казуј, слушам те ја. Баш волем што ми кажеш све, све чега се сећаш.
Уз то му дадох и трећу цигарету, колико ваљда није за три последња дана попушио. Није је одмах припалио но је спустио у џеп од свога шињела и наставио своје казивање:
— «Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је пуних двадесет. Кажем ја баби једном:
= Бабо, сад ће ме у јесен регрутовати, па ћу бити аустријски војник.
Бабо се замисли, дубоко се замисли. Видим да су и њега мориле те исте бриге. У први мах нехтеденишта да ми одговори, а после диже главу и рече:
— Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију. Може те којом срећом мимоићи, шта знаш. А ако те и ухвате, имаш пред собом неколико месеца док те стигне служба, па видећемо дотле.
Није ми више казао, али сам ја видео из његових очију шта је мислио. Србија није далеко а Сава није широка, па, ако ћу кога боље, онда служим србијанског Краља. ј
11