Prosveta : almanah za godinu ...

—- Ооо

Југословенски Одбор и његов рад, а они први више за ратну помоћ.

Од Балканских Ратова па до уласка Америке у рат, ми рачунамо да су српске колоније из Америке дале око 13 хиљада добровољаца, то јест по прилици сваког шестог становника. Од Другог Југословенског Конгреса у Питебургу, ова претежно српска иницијатива (српска друштва, Г. Г. Сеферовић и Пупин, конзули) шири се такођер у општу југословенску. Савез Српских Сокола, претворио се већ 1915 у Југословенски, а на споменутом збору у Питебургу он је реорганизован, тако да буде средиште за скупљање добровољаца (ГГ. Прибићевић и Марјановић). Неколико већих · југословенских одељења дошло је од тада на солунски фронт. , -

Како рекосмо, овај цели рад за нашу народну одбрану везан је за осигуравајуће радничке организације. Код Срба, оне су спојене у Савезу Слозиу Њујорку (око 12.000 чл.), Савезу Србобрану у Питсбургу (око 7.000 чл. Председ. Г. П. Радосављевић); С. Ц. Л. и Д. Друштву у Сан“ Франциску (преко 600 чланова), и неколико појединачних друштава. Убројивши 2—3000 Срба у хрватским радничким организацијама, организованих Срба у Америци биће близу 22.000. Хрватски раднички Савези су ови: Хрватска Нар. Заједница (око 35.000 чланова), Хрватска Заједница Илинојс (око 10.000) и Хрватска Свеза на Пацифику (са 10 друштава). Међу Словенцима је најактивнија Словенска Лига (са неко 40 друштава). Социалистичка организација међу Југословенима у Сједињеним Државама има неких 245 друштава и 2400 чланова. Ма да стоји на становишту југословенског јединства, она се ипак губи у програме републиканске и балканско-федеративне, и не схватајући најпрече потребе далеко заостаје за нашим социализмом у Домовини. — Главни листови за пропаганду националног покрета јесу међу Србима: Србобран и Амерички Србобран, органи двају Савеза; Српски Гласник, орган Срп. Нар. Фонда у Сан Франциску. Код Хрвата: Хрватски Свијет, Хрв. Застава, Ново Вријеме, Заједница. Код Словенаца: Кливландска Америка и Глас Слободе. О-покрету Просвете, биће реч на другоме месту.

За време овог рата, југословенски. покрет у Сједињеним Државама има као главне датуме два Југословенска Конгреса: први у Ћикагу, у марту 1915, и други у Питебургу, у новембру 1917. На првом, окоТ. Поточњака, делегата Југословенског Одбора, 563 изасланика југословенских организација потврдише својом једнодушном резолуцијом идеју самосталне југословенске државе Срба, Хрвата и Словенаца, као и правоваљаност Југословенског Одбора