Prosveta : almanah za godinu ...

о ЕОД УРЕДНИШТВА, ШТА СА До

Тако се питао уочи 1914 године, у уводном чланку последњег Календара Просвете, његов уредник Ристо Радуловић. «Прошла година — писаше тада Ристо — промијенила је потпуно ситуацију српског народа... За годину дана свршило се, што се столећима дубоко у души желило, и што се као жива рана у срцу носило... Дунавска Монархија... у српским побједама гледала је своје поразе. И не знајући куд да окрене иначе бесплодну акцију, она је повела поход на своје поданике — Србе!..» Али «са задовољством можемо констатовати, да смо свуда остали на биљези и да смо способни подносити и теже напоре. Солидарност српска испољила се овог пута највише и најсвјесније...» Шта сад Организујмо се — одговарао је Радуловић, — «Ми смо још увијек мали народ и немамо никог на одбацивање.» Тај глас сувог Претече у босанској пустињи добро су разумели тирани господари. Па су Радуловића бацили у тамницу и били га железним бичевима, докле га у арадским тунелима нису на муке уморили. Добри Ристо, они хоћаху да убију Идеју коју ти прорицаше, па видећи да она остаје свуда и у свакоме, прегоше да нам искорене цео народ. Преко два милијуна југословенских живота оде с тобом на Онај Свет. Столетна рана за коју говораше да се залечила, претворила се у сто рана, и крв нам лопти на све стране. Ако ти онда нисмо имали никог на одбацивање, шта смо сад, шта ли сад да радимо |

И Просвету су хтели да угасе. Па јој паству растераше, и Дом обурваше, ишчупавши из њега