Prosveta : almanah za godinu ...
| а
оштећена, посве поплављена, и петогодишњим ратом истрошена Србија. После ње долази Румунија. Српске, хрватске и словеначке области као и области насељене Румунима у Аустро-Угарској, ратом су десетковане и посве исцеђене. Оштећења других држава на Балкану биле оне са нама или противу нас не играју велику улогу, и Више носе тип оштете неутралних држава европских у овом рату, а Бугарска, која је методски експлоатисала и пљачкала Србију, она је ратом оснажена. Ако се богатство горњих, опљачканих и девастираних провинција узме да је спало за једну трећину, да им је популација смањена за преко 2 милиона људи, услед рата и свих његових последица: болести, глади, депортирања и другог, онда су елементи јачине економске уочи рата европског јако умањени. Популација од 30 милиона, без Бугарске и Турске смањују се и са тенденцијом је да још опада у извесном периоду после ратова. Богатство од 60 милијарди у очи рата, услед уништених објеката благостања, Једва ће се моћи оценити са 35—40 милијарди, услед чега се и продукција смањује од 14 милијарди на 6—7 милијарди. Нагомилавање дугова ратних појачава раније дугове за 5—6 милијарди само за ратне трошкове. Из овога је јасно да се, без накнаде територијалног статуса и задовољења аспирација националних, не да замислити добар почетак заснивања најосновнијих погодаба за економско напредовање оштећених народа и држава на Балкану. Ресторација држава оштећених може само у једном случају брзо прећи преко периода криза и потреса после рата, ако се створе нови услови за независност економску и политичку балканских народа, а ти су услови у добијању природних и националних граница државних и у савезу свих држава у један економски блок. Свезивање народа на Балкану у економску заједницу увод је да се у будућности дође и до политичких јаких савеза, који ће од Балкана начинити један од најважнијих фактора за мир и прогрес Европе.
— Закључак —
У овој књизи смо више указали на потребне елементе за ориентисање у питањима ликвидације рата. Тако исто, пошто је тешко давати прогнозе тачне за будућност,