Prosveta : almanah za godinu ...

а

бити кроз вијекове робовања и са непомућеном националном свијешћу прокламовати своје право на живот, залажући за то све што има.

Док се на једној страни борило с Турцима, залијевајући крвљу сваку трунку слободе, дотле су Аустро-Мађфари на другој страни навлачили јарам једном дијелу нашег народа, припремајући цијелој нашој нацији ново ропство теже од турског. Окупација Босне и Херцеговине била је претеча овог замашног плана. То је био тежак удар српској народној мисли. Тоскана нашега народа предата је крвном непријатељу, који је одмах почео акцију убијања националне свијести и спровођења сепаратизма тиме да томе поносном дијелу наше расе наметне језик «босански» или «нашки».

Руковођена суровим германским канцеларом, Европа је предала Аустро-Угарској на управу Босну и Херцеговину, а затим је и херцеговачка војска предата тој истој Аустро-Угарској од стране, од које се то није могло очекивати. Јунаци који су односили битке и мегдане, не дајући се живи у руке непријатељу, предати су у потпуној ратној спреми аустријском генералу код Гребиња. Догађај загонетан, чији се мотиви не могу да не доведу у тијесну везу са предајом цјелокупне црногорске војске у овом рату тој истој Аустро-Угарској. Намеће се питање, зар није било доста усрдности према моћноме отимачу да су херцеговачки батаљони оставили своје славне барјаке и оружје Црној Гори, од које су их и примили, него да се та дотле неосрамоћена знамења националне борбе предаду смртном душманину“ На жалост, борцима за слободу, а преко њих и у цијелом народу, требало је тим актом понижења убити сваку наду на будућност ван Аустрије и сваку вјеру у ослобођење.

Познати руски писац А. Васиљев описујући у својој књизи «У сред народних страдања» тај дан, један од најтежих дана које је наш народ преживио, вели између осталога :

«Кад је сва херцеговачка војска изведена на Горичко Поље и постројена, обратио јој се војвода Петар Вукотић (таст књажев) са ријечима: