Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 93

он је школу манастирскога метода учио у Велесу, и ту је најпре и учитељевао. Кратко време провео је Јордан у Солуну, где се, усавршио у грчком, нешто, и у новом школском методу. За његова учитељевања у Велесу у школи је држао манастирски метод све више помешан са новом српском наставом. Као сав Велес онога доба, и Константинов је, до г. 1843, био под пуним утицајем модерне српске наставе и нове српске књиге. Његове 7аблице, које је, г. 1839 (1840), штампао у Солуну у Синантекој Типографији, више су препис са ондашњих србијанских (и војвођанских) Таблица, које су у оно доба кружиле по оним странама. Аутодидакт у модерном методу, Константинов је, без критике, прихватао штогод је где нашао и како је он разумевао. А пошто, у оно доба, сем српскога, ништа се онамо није модернога, славенскога, могло наћи, Константинов је све знање црпео из српских књига и од српских просветних радника у оним странама). По томе је Константинов све до половине ХЈХ в., тако рећи до одласка у Цариграду, г. 1851, био представник манастирскога метода помешаног с'- модерном српском наставом.

Новом раду у школи Јордан се учио од спремних учитеља нове српске наставе у Велесу, Спиридона Јовановића и Саве Радојичића. Такав је Јордан, г. 1847 или 1848, отишао из Велеса у Скопље за главног учитеља.

помоћ од српске владе, и да је он то одбио. Пре свега, зна се, да је Милојевић по оним крајевима путовао строго инкогнито, и да се није показивао ни свима осведоченим српским родољубима, а камо ли Јордану; и друго, и сувише су познате Јорданове слабости у погледу новца (И3 Архивата на Н. Геров, 1 с. 927—929), те се никако, не може веровати да би Јордан одбио понуђену помоћ. Да је Јордан онда одбио помоћ не би, г. 1879, чак у Врање долазио за помоћ од српске владе.

ју В. К'нчов (Bar. Прђглед г. Ш, кн. ТУ, с. 86; Градљ Скопие с. 118) пише да је Јордан, ради бугарских Таблица ишао. у Самоков, - учитељу Николи, и да је тек тамо познао бугарске Таблице, Међутим, бугарска школа. новога метода била је отворена у Самокову тек г. 1843 (АБСбр. М!, с. 98). А у то време Јордану је могло бити преко 30 година.

Бугарски писци претерују и у сувишној оцени самоковске школе новога метода, 1800 четрдесетих година. Јер, има бугарских писаних података, из којих се види да је та школа рамала и много доцније. Изгледа да се још г. 1857 у самоковској школи предавало само по манастирском методу. — Јануара 16 те године самоковци моле игумна манастира Риле да им упути учитеља јер су им деца одавна остала без учитеља, и моле да им се упути

отац Агатангел свакако учитељ манастирског метода (Мебр. ХХУ — Материали с. 4).