Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

146 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

и Призрен упућивао, на даље школовање. Ковачевић је вршио и друге националне послове вишега значаја. Зна се за његову преписку са генералом Бели-Марковићем и Јов. Ристићем.')

Ковачевић је Приштину сасвим оставио у пролеће 1878 године. Заступили су га његови ученици и пређашњи његови помоћници.

Има писаних података, из којих се види, да је и у варошици Вучитрну постојала школа још од 1800 тридесетих година. Из тога времена зна се за учитеља Марка Аврамовића, који је био родом из Србије. Њега је из Србије довео Цветко Фртунић, звани Вашка, отац потоњег митрополитског намесника, Х. Данчета Фртунића. И прва, јавна, школа у Вучитрну била је у кући Цветка Фртунића Вашке. Овај Аврамовић је дуго година био учитељ у Вучитрну. Ту се и оженио. Између осталих, његови су ученици били и Јанче Лушићи Наћа Х. Миловановић. Обојица њих, око половине ХЈХ в., били су и учитељи у Вучитрну. Од тога времена се почело, уз часословац и псалтир, учити и из нових српских књига, А од 1860 г. учило се готово само из српских уџбеника.) Кратко време, у Вучитрну је био учитељ и Зафир ГТоповић, гњиланац.

1) Између осталих, и син Ковачевићев, Србислав, казивао је, да је, иза очеве му смрти, остало доста преписа са поменутим личностима, па се, по нашој општој нехатости, и упропастило. Г. Зарија Р. Поповић, један од

најбољих Ковачевићевих ученика, кад је, г. 1870, дошао у Београд, ради даљега школовања, донео је од Ковачевића писмо за генерала Бели-Марковића. Генерал је, нарочито, после, позивао г. Зарију Р. Поповића. — У нашој Лрж. Арх. — Мин. Просв. има података, из којих се види, да су се приштевци обраћали за помоћ српској влади, и добијали је.

2) Неке податке о овоме проверили су ми г.г. П. Костић и Аврам Поповић. А. Поповић ми је доставио, у препису, и ове податке, који се олносе и на школу у Вучитрну доцнијега времена и на оне у селима Граничану и Коприћу у околини Вучитрна.

„Здравствуј оче Несторе ! Примио сам ваше писмо које сте ми били пратили, за црквенског посла јево ти пишем да дођеш код конзула да примиш аљине зашто ми је конзул каза да су дошле одма да дођеш прво код мене па после

у Призрен Остајем твој пријатељ У Ораовцу Василије Григоријевић 30. Новембра учитељ. 1867.

На полеђини: ово писмо дати се попа Нестору у Копориће.“