Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

XIV

Због тога, што Хаџи Јоаким и Кирил Пејчиновић нису свој језик и у књигама назвали христијанским или словенским, што га, према политичким околностима у Турској, нису смели назвати српским, већ бугарским, по томе су они били тамо се каже за Кирила Пејчиновића — по великим бугарским писцима „винаги (5 високо сбзнанше на болгарска национална свљсшњ“;“) шта више, Хаџи Јоаким је, по њима, био „безђпокоенђ апостолђ на бљлгарцината вљ западна Бљлгариа и нЂговђ прбмђ ученикђ, известниатђ сђеђ сљшата слава Кирилђ Пеичиновичђ Тетовецљ“.)

По свима, редом, бугарским писцима, српски учитељи у јужним областима, у доба које овај спис обухвата, и они који су били родом из Србије и Војводине, учитељевали су: „едни за прехрана, а други емигранши опљ австриска Сђрбил“з)

Стога што се, од скоро, стотине учитеља родом из Србије и Војводине, једини Ђорђе Милетић, док је био учитељ у Велесу 1859—1861 год. оженио велешанком, и од 1877 год. настанио у Бугарској, бугарски писци пишу: „повечето 0715 срљбскитћ учители се ожениха за мЂстни бђлгарки и се побљлгариха“.“) И ако је, од оноликог броја српских учитеља, једини Милан Ковачевић, учитељ у Прилепу, Приштини и Врању, био и резервни аустриски официр, бугарски писци пишу, да су: „србски учители“ били „запасени австриски офицери“.) Исто тако, као да су, по бугарским писцима, сви српски просветни радници у оним странама, све сами полштички емигранти.

И ако је велика већина српских учитеља у оним странама, који су били родом из Србије и Војводине, учитељевала у јужним областима по својим националним осећањима и по својој личној инициативи, бугарски писци су писали, и пишу: да су српски учитељи били агенти српске владе.“

По самим, неким, бугарским писцима/) у првој словенској школи у Ориду, која је била отворена 1859—1860 г.,

1) Јорд. Иванов, Бљлгаритђ вљ Македониа, с. 210.

2) Период. Спис. 1Х1, с. 202.

5) Јорд. Иванов, Блгаритћ с. 51 и др.

+ ха, с. 51.

5) А. Иширков, Западнитћ Краиша, с. СХХГ. — По Јорд. Иванову, "СЂверна Македониз с, 361 и Ђ. Милетић је био српски емигрант.

5) На истом месту.

7) Спространов — Сбрм. ХГ. Вљзражданието на градљ Охридљ..