Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

Просветне и црквене прилике у нашим јужним областима

од 1800 тридесетих до 1800 педесетих година

Почетак ХЛХ в. затекао је у нашим земљама, уопште, мали број наших народних, словенских школа. Релативно, највише их је било у нашим јужним областима. МИ од тога малога броја школа већина их је била по манастирима, а нешто по градовима и истакнутим центрима у ужим областима. — До 1800 тридесетих година, школе по центрима, у ужим областима биле су свештеничке. Још у оно доба, је свештенички позив био наследан, и свештеници су се старали да им парохија остане потомцима и као извор прихода'). Према

5) Гласник Српског Ученог Пруштва ХЛАХ с.382 — А. С. Јовановић је дао образац поп Нешинога братства којеје дало велики број свештеника. Д-р Воја С. Радовановић, Тиквеш и Рајац... с. 409. — У селу Дворану, у Призренској Области, у братству Дворанци, зна се за двадесетак свештеника из тога братства једно за другим (Годишњица Н. Чупића књ. ХХХ с. 215). — У братству Поп Стевана Радивојевића-Поповића у Црној Трави, у Власотиначком Срезу, зна се за 13 свештеника уназад. — У братству Лопосци (Поповићи) у Подгорцу у Дримколу, из кога је и пок. Стојан Крстић, има предање да је у том братству било стално свештеника за 200 последњих годинг. O деди поп Стојановом зна се, да је у парохији имао 13 села, цео Дримкол. О братству Гулића, у с. Ранилугу у Гњиланској Морави, зна се да је од оца на сина, ово братство дало око 30 свештеника. У братству Поп Симоновића у с. Кокошињу на Овчем Пољу зна се за неколико свештеника у назади т. д. (С традицијама о давнашњем пореклу свештеничком, још постоје три свештеничке породице у с. Градњи (Пољанички Срез) које су давале Пољаници свештенике и учитеље. То су Картавелци, Шикопарци и Калућерчани.

Поп Лимштрија. једнога од предака свештеничког братства икопараца, овако је гласила синђелија из г. 1776:

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 1