Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

296 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

свеценикђ и вашђ епитропљ и а у тои време не мога да ти одговоримђ но реко да мислимђ. но понеже 06%шехљ и за дати се одговоримђ сосљ писмо за тон ево триесђ дана мислимђ и склони на едну страну. но ако и да станем попђ не знам сосљ каковђ редђ отђ куде ће имамђ да препитание (!) и иждивание. воистина и градоначалници наши у тои време извикаше сви изђ еданђ гласђ меонасипђе, ал они не знаевђ сос кон ред. Тои те молимђ да ми одговоришђ да знамђ како да правимљ. вашљ Духовни синђ

1868 Ноавриа. 3 Димитрил вранћ. 5 попљ Повановићђ

На тестаменту Анте Станковића-Калиманца“) од 28 окт. 1862 г., који је, по штампаном угледу, писао овај Димштрије Поповић, потписали су: Анта Станковић на ово Писмо стопмљ ш ацо гласи е више...

Свидетели: Милљко Крстићљ и Димштрил Поповић.

(Оригинал је у мене).

Писмо Харшпшона Миковића и писмо Косше Стаменко.вога. Да се види како се у Врању, од 1860 год. од како се колико по учитељима, толико и по општим приликама, појавио и бугарски утицај и почео задобијати млађе људе. Видели «смо већ да се стари Стаменко, ђак манастирског метода пре 1880 г., позивао на српски књижевни начин, Стошић (и Стошовић). А његов син, Коста, ученик бугарских учитеља, и ако је писао на месном, српском, говору, опет помешаном са српским књижевним, позивао на месном Стаменков, и у писању задржао Стаменков.

Овај Коста се позивао Стаменков и по томе, што је у Врању, његова времена, личност Стаменкова била на великој висини, и сваки је знао кад се каже или напише Коста Стаменков, да се мисли на Косту сина Стаменкова.

Писмо Харитона Миковића

Ваше Високопреосвеценство.

Будући намђ е познатђ рачунђ између покоиногљ Лазе М. Ковачевића и Г-рљ Јована Буквића шца су предљ смртђ Лазинљ имали, дошао е овде Г-рђ Буквићљ да ме

1) Др. Јов. Хаџи Васиљевић, Путопис Хаџи Анте Калиманца, – у Вестнику Српске Цркве 1900.