Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)
ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 363
изјаснио за Ексархију, и ту није више могла опстати српска школа, која је, иначе, одласком Ђорђа Милетића, остала без главног учитеља. Борба се та пренела и у Велешку Област, али у њој је држало сасвим друго стање. Докле је Велес олако пао, дотле се област, све отпорније, држала и у питању хијерархије. А српска школа је у њој нашла сигурно, и удобно, прибежиште. У том погледу, Башино Село, ондашње предграђе Велеса, било је прави антипод Велеса. У њему се, тек онда, изразила српска школа новога метода до свога врхунца. Већ смо споменули све учитеље у Башином селу до 1870 г. Од свију њих, највидније место је држао, и најдуже био, је Пешко Злашковић (Сима Ламњановић).
Као у Башином селу, српска школа, с модерним уџбеницима, развила се, до 1870 г. и у велешким селима.
И у ово доба, у главнијим селима Велешке Области, уз црквено-словенски метод, почео се јављати и модерни српски метод. По импулсу из самога Велеса, ранијих година, а и по тесним везама сеоскога становништва — нарочито онога у жупи Азотшу') — са Србијом, нова српска књига све је више продирала у свет у овој области. По томе је ушла и у многе сеоске школе. Познатије школе биле су у селима: Гапрадишту, Богомилу, Ораовом Долу, Оморану, Бистрици, Руднику и т.д. — У с. Папрадишту, још од краја ХУШ в., познато је братство Зографци, које се онде доселило из околине Дебра. Ти 30графци су били и зографи. Тај занат им је прелазио од оца на сина. Имао сам у рукама и ерминију њихову. Она сеи данас налази код њихова потомка г. Борђа Зографског у Велесу. То братство држало је школу манастирског метода још од времена досељења у ово место.
У с. Богомилу зна се за учитеље из оног времена Јована (Симића 2), који је био родом из Србије. Било је учитеља и из. самога села.
Скопска Област — Главни циљ бугарске организације био је, да Скопљанску Епархију придобије за своју тезу, и да је веже за свој будући Ексархат. То је питање највише и апсорбовало снагу скопскога света свих народности, свих ин-
тереса и свега међусобног гложења и такмичења, у другом погледу.
1) Откако се памти, од свих јужних наших области највише печалбара у Србији било је из Велешке Области, и то највише из Азотских села.