Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

22 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

У јужним нашим областима, под новим политичким и трговинским приликама од 1800 тридесетих година, све више је почела да струји просвета из Србије. Под тим новим приликама, из многих места у јужним областима трговци и занатлије, који су долазили у Србију по својим пословима, или који су пролазили кроз Србију, односили су и књиге за школе у својим местима. На тај начин је брзо у нашим јужним градовима накаламљена српска настава тако,да су до Кримског рата готово сви градови онамо били прекриљени модерним српским школама.

Заузета и сувише, око свога унутрашњег развића, пи уређења свога међународнога положаја, Србија онога времена, није ни имала времена за ове послове у неослобођеним областима. Није се о овоме старала јер није била довољно средила ове послове ни у својим границама. Већ и по самом начину свога постанка, она је више мислила на што скорије политичко ослобођење оних области, но на њихов еволуциони и просветни развитак. Стога целокупан живот и рад Србије сведочи, да је ове области сматрала као своје рођене. земље, али како је мислила о њихову напретку најјасније казује програм рада Кнеза Михајла за време друге његове владавине. Отуда налазимо да се за ове послове у неослобођеним областима, све док није, од Кримског рата, запретила опас-

отишао приликом промене династије Обреновића. Неко време је био учитељ у Враци (Мебр. ХХП, Документи с. 99 – 100). Год. 1847. био је игуман ман. Риле. Год. 1848. био је у Русији за милостињу за школе и штампарију бугарску. По повратку из Русије, по савету руске амбасаде у Цариграду, Бугар. организација у Цариграду означила га је за свога кандидата за народног

епископа и васељенски патријарх га, год. 1851. посветио за лидикијског епископа. Ковачевићево братство ман. Риле овако је изјавило жељу о посвећењу Ков. за епископа: „...н ашце изволаетђ брата нашего арх'мандрјта

"т. Стефана Ковачевића сушаго вђ Роси посватити во архјереа, ми вси на то сљ благодарешемђ саизволнемђ и таке вручаемси свитителскимђљ благоговенјемђ и отеческои промљсли... игуман ман. Риле (Мсбр. ХУП, с. 179). Матерцали по историл на рилски манастиро. За време Кримскога рата Ковачевић је побегао из Цариграда у Русију, преко Румуније (2) У Русији му је за место борављења био одређен град Кијево. По повратку кнеза Милоша у Србију, г. 1858. и Ковачевић се вратио у Србију и умро 16. от. 1862. г. у манастиру св. Роману (Мебр. ХХМ, Автобиографија с. 29: — М. 5. Милићевић, Кнежевина Србија с. 788). — 7. Ст. Бурмонов, Б'лгарско-грцката цо«овна распра, Софија 1902. с. 34—835 износи о Ковачевићу још неке појединости. Брзо по посвећењу Ковачевића за „бугарског“ епископа, видинци су упутили у Цариград нарочиту депутацију која је молила и државне власти и патријарха да им уклоне митрополита Венедикта и поставе им Србина, епископа Ковачевића (7 М. В. М., Видинска Епархија. Софија 1924, с. 12).