Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

24 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

и т,д. Све до Српско-турских ратова 1876—78 г. није било иоле истакнуте хришћанске, мислимо ни српске, куће у свима јужним областима, у којој није било на истакнутом месту у кући иконе манастира Хилендара, иконе Св. Симеона Мироточива и Св. Саве, које су такође одржале свест онога дела нашега народа, да је Хилендар српски манастир').

И ако спонтано, уколико је више српска настава струјала у оним странама, утолико је јасније обележавала своје интензивно национално порекло, и утолико се више изједначавала са оном што је у Србији и шта је отуда долазило. А све оно што је одавало порекло и значај српскога није у Турској пролазило без препона и без трзавица.

Тако је то било још од устанка у Шумадији, а нарочито од постанка Србије 1817 г. И сваки изглед и повод политичкога утицаја из Србије, у оним странама, унапред је био осуђен на страшан прогон.

Те строге погледе, више Турака ерлија но турске управе, у Србији нису познавали и ценили ни изблиза како треба. На пр.: књиге, које су из Србије ношене и слате у оне наше крајеве, носиле су пуну српску државну, за кнежевину Србију, етикету и садржину, и она је изазивала у Турака не само подазрење према оном нашем свету, који „хоће онде Србију да доведе“, него и освету и прогон.—-Ако и нису Турци били кадри да сами пронађу то што су у себи носиле те наше књиге, од 1800 педесетих година наши национални противници и такмаци нису изостајали да Турцима сугерирају опасност од тога за њих, М тако надражен, тако хипнотисан, турски елеменат био је доцније не само велика сметња одржавању и ширењу наше просвете, већ и опасан за наше сународнике и нашу наставу.

1) „Изовражене стреназа царска слакено-сервскил лаком Хилендар.. . надата 1779 ПЖАНКЕННАМН НА TVR надатн,,. Врете Говановића“ Н ApšrH.

На другој икони стоји запис: „Ста нкона стаге Саккн Мрунепискона н Проов титема сервекаго | оца его (Симеона цара сербскаго же НЖАНВЕЊНЕМЋ светон Чбонскон Горм манастира Хилендара 1817. — Утицај Хилендара простираше се на северу до Ниша и Скопља; тај утицај држао је све до установљења Бугарске Ексархије. "Својим монасима, још више је Хилендар утицао на Бугаре. Бугарски народ много дугује Хилендару за свој препорођај око полов. ХХ в. — Утицај В. Дечана протезао се на југу до Прилепа, Самокова и Софије, докле је, од прилике, била граница Пећске Патријаршије. У многим нашим градовима у оним странама у Нишу, Лесковцу, Врању, Пироту, Скопљу, Велесу, Прилепу н др. Фило је и хилендарског и дечанског метоха, а негде, као у Скопљу, и метоха Пећске Патријаршије.