Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 27

борбе између грчке и наше наставе, многи су Грци били словенски учитељи'), а многи су се Срби издавали за Грке, и били учитељи грчки или словенски.

И доцније, кадгод су за наш народ у Турској, и његове школе, настале тешке прилике, многи су и своје чисто народне школе називали грчким, у циљу да тим називом заклоне своју школу од прогона“).

Што Грци нису могли са својим школама да продру у масу народну, најглавнији узрок је словенско чишање у цркви. Због тога, што су Срби, у оним областима изгубили своју хијерархију, и што је она била замењена грчком, они су се грчевито држали успомена из времена те своје, национално. хијерархије.

Поред свега тога, нема сумње да се словенске масе но би онолико заталасале за словенску службу, да грчка организација није све више зазирала од укорењивања српске наставе у јужним областима и од бугарског националног просветног препорођаја, из кога се излегла све јача борба противу грчке хијерархије у Бугарској од 1800 четрдесетих година. Под притиском ових околности, грчка организација је тек онда развила своју срачунату активност противу словенства. Да се та борба за словенску службу ублажи, није Грцима помогла ни околност што су дотле многа српска деца у јужним градовима, из потребе за већим знањем, учила грчку школу. Како се доцније показало, упорно држање Грка противу српске, доцније и бугарске наставе и словенске службе, баш у тим младим људима је нашло најљуће своје противнике.

Та грчка активност противу Словенства нашла је такође израза у гоњењу српске књиге у оним странама. И ако су претерана многа забележена предања о томе, како су грчке владике и просветни грчки радници уништавали словенске књиге; спаљивали их, и Турцима, као сумњиве по садржини, предавали, ипак је, и у само ово доба, српска књига, она из Србије и Војводине, била проскрибована. О томе имамо и писаних података. — Уз друге ваншколске српске књиге продрле су у оне наше крајеве и дела Доситеја Обрадовића. Не 1800 тридесетих већ 1842 године, васељенски патријарх, свакако, по извештајима својих епископа и митрополита у

у П. Косшић, Споменица... с. 11.

2) Тако је било иу Дримколу и у још неким крајевима на југу (Виде |] одељак).