Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ки). Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Ну, поред свих тешкоћа, које је имала да савлађује српска настава, и притиска од оних, од којих је требало да ужива сву заштиту и потпору, она је у поменутим областима ипак стала. на чврсте ноге и претурила је и много тежа времена, но што су била она, док је противу себе имала само Турке пи Грке. Са све чвршћим утемељавањем српске наставе, Грци су све више почели. губити, једну по једну, своје позиције, и једну по једну своју школу, док се нису, година 1800 шездесетих, у свима оним областима ограничили само на неколико градова, у којима су и даље постојале њихове школе, али само по томе, што је у тим местима још било и по неколико грчких породица, трговаца и занатлија.

После Грка, на наш политички и просветни рад у јужним областима почели су да врше свој утицај Бугари. Они сеу оним нашим областима јављају тек од Кримскога рата, и они су нам онамо, од тога времена, постали и једини озбиљни такмаци. У даљем излагању ових прилика видеће се, да је тежиште њихове просветно-националне радње пошло из Русије). Значај ове њихове радње дошао им је са ангажовањем Русије и Славенофила за њих. И сама идеја о отварању бугарских народних школа Бе Ланкастар метода родила сеу Русији. Најнепосреднији повод за отварање ових школа, онога доба, и сама инициатива, везује се за књижевну радњу Рутена Јура Венелина у Русији. По угледу на Вука, под утицајем његова чланка у Додатшку С. Петербугским Вједомостима о Бугарима и њиховом језику, Јурје Венелин се одао проучавању језика и прошлости Бугарског народа. И ако и за оно доба, лоба славенскога романтизма, претераним хиперболама до неурачунљивости='), Венелин је својим списима највише и про-

српске арије, поред грчких владика, борили и други друштвени елементи. О томе сам опширан преглед даоу Годишњици Н. Чупића ХУХУ, у прим. 5, на с. 121—123.

у Др. Ив. Д. Шишманово, Наченки отђ руско влиание (Бљлгар. Прбгледљ год. У, св. 9—10, с. 126 и даље. — Димштрово, (Период. Списанје ХУМ, с. 18.)

3 В. гиче (на пом. м. с. 447) вели: „Нуждњи нђтљ. что болвшоћ некритичностњео отличалисђ сочинени Венелина. — Достаточно, что изложен!е лестило болгарскому самолобно, болгаре одушевлилисњ имљ и почерпали изљ него свое патриотическое настроенје“. — Венелин је писао у Русији да саонс стране Дунава постоји народ који је по језику најближи словенском (руском2) и који има своју историју. Тим је Венелин такође заннтересовао и руску ин-