Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 35

и предлога, или да се задржи грчки, или да се узме који словенски дијалекат; било је предлога, да се, место грчкога језика, узме србски дијалекат (словенскога језика.) Исто тако јака је борба вођена и противу Бугара гркомана.)

и бугарских новина. Бугари хоће да уче бугарски у школама а не грчки“. (В. и Срп. Нов. 1852. бр. 51.) Прваци су им се називали: Димитраки, Василаки, Георгаки, Костаки, Замфираки и тд.; цепали су се у две завађене странке: грекомани и туркомани (АБСбр. ХЛМ с. 2). Самога Априлова и Палаузова "титулисали су у свој Бугарској са кир (АБСбр. ХХ! с. 179); постојала је из "река: „Пази, Боже, от погрчена Болгарина и от потурчена Влаха“ (АБСбр. XIV с.46). — Сам Гаврил Крстович писао је више грчки но бугарски (АБСбр. ХМ с. 151) и т. д.

5) Д-р Иван Селимински (АБСбр. 1Х с. 112) 24 новем. 1843 предлаже «из Атине Георгију Золотовичу да би врло корисно било, да се место многогодишњег учења грчкога језика уведе учење старобугарског језика, или који други дијалекат, руски или србски, што би се, тим начином, и приближили свој словенској браћи, с којом ћемо, једног дана, образовати један стварни словенски народ.

=) Период. Спис. УП и УП с. 688 и пругде.

Григорович И. В. (на пом. м. с. 135), на свом путу по Бугарској (1845 г.) нашао је у Софији два одељења нове бугарске школе; у нижем одељењу предавало се на бугарском, а у вишем на грчком. Још се чинила сметња бугарском језику. Сумарно, до 1800-четрдесетих година грчки се предавало и у свима новим бугар. школама. Како је бугарски писац, Д-р Ив. Д. Шишманов (АБСбр. У! с. 78), могао написати да је до 1845 г. у 26 места у Бугарској отворено нових бугар. школа, рачунајући ту и школуу Нишу.

Јаки су људи у Бугара заступали потребу учења грчкога језика у бугарским школама. Између осталих, и Константин Г. Фотинов, један од три највећа бугар. романтичара тога времена, био је за грчки језик. Између осталога, он је, још 1842 г., писао о томе и ово: „Кое списание иматђ нашите брата Болгариг Кам имђљ землописанјето сљ кос да 65: можели да познат баре сводта си места и своето отечество. Камо имљ граматиката да утврждават Главнилтђ свом азикђ от кого иматђ и коренљт.“ (МСбр. Х! с. 659—660 и др.)

У Силистри су, још 1856 г., бугарску децу учили најпре бугарском говору, па да читају и пишу бугарски (МСбр. ХУШ с. 580—581). У Котелу је вешто реформисана школа тек 1842 г.; дотле се само читање учило по 5—6 година. — У Котелу је првипут био прослављен св. Ћирило и Методије тек 1860 г. (МСбр. ХП с. 374) Тако је било и у Казанлику. И поред тога што је Априлова акција била жива иу Пловдиву, тамо је, по једнима (MC0p. IV с. 685) год, 1836 „големо сколио било грчко“, а по К. Г. Фотинову (МСбр. 595) 1845 г. било три грчке, а ниједне бугарске школе.

Још горе је било, на пр. у Силистри. „Вљ градљ Силистра бљлгаршината севђршено 6ђ заглђхнала“. Већина трговаца били су прави Бугари; први трговци, који су трговали манифактуром били су из Рушчука; занатлије су били из Котела; обућари из Шумена и други ситнији из околних села. „Но белеаарскитшњ езикђ се чуваше 85 града (като и вљ Провадил) само 85 пазарнитљ дни. Во цбрквата се пљеше отдесна на грчки, ошлљва на

3