Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

40 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

за бугарско дело, било је у Цариграду и до половине ХЈХ в. до очигледности јасно. У нашој Државној Архиви чувају се о томе извештаји ондашњег Капућехаје Србије његовом министру у Београду. Баш због тога што се још онда радило противу интереса Србије и српскога народа, оку разумнога и родољубивога заступника Србије онога времена нису могли измаћи планови, који су били кројени по високим турским и руским надлештвима о Бугарима“).

У великој дипломатској кампањи између Русије и Турске, У предигри Кримскога рата, Русија је отворено изишла као заштитница интереса бугарског народа. Између осталога,

') Од Капућехаје Србије у Цариграду има два писма министру ин дела из 1849 г., из којих овде саопштавамо ове редове:

[ „Сви изгледи боље будућности (славенске) ја се бојим дасе без нас, и осим нас, не изврше, па да ми останемо иод сад, као и до сад, једна удањена турска провинција, која плаћа трибут и привилегије и внутерње слободе само у својим тесним границама ужива.

„Ово се бојим зато што примећавам да, од неког времена, неки нови патриоти бугарски, који из Русије долазе, дејствују у смислу себичном и сепаративном, издалека и подмукло, у духу. сепаратичества и одрођеност: од Срба. |

„У овом духу, чини ми се, да су заведене и скорашње новине бугарске у Цариграду и предпријатије и основаније ове цркве, и то све, види се, да «се управља и упућује од једне више стране (Русије). Ако дакле, Бугари порасту у оваком расположенију духа, и у њему дочекају суђени дан бољг грађанске будућности у Турској, онда су наша важност и наши изгледи у овом царству, у са свим мање сразмерности доспеле, а по мојим мислима, ми би то могли из раније предвиђати и једним извесним путем предупредити

1 „И ја овде опажам од неког времена (1819) неку пропаганду у Бугарској, која о томе ради, да Бугарима антипатије спрам нас Срба внушава и замамљује их надеждама неке боље и узвишеније будућности од нас, и ми да нисмо ништа и да ћемо остати ништа, овако како се сад налазимо и т.п. "Ова пропаганда могла је бити у почетку руска, но мени се чини да су је сад Пољаци живље предузели у интересу турском и да имају већ неких агената међу самим Бугарима који такође око посланства француског почињу облетати, и тамо, Бог зна какве мемоаре, мешајући и нас, предају“. (Лрж. Арх. = Кнеж. Канц.).

Капућ. Србије, писмом својим од 22. фебруара 1850. извештава свога министра о бугарској цркви и да „нови, бугарски епштропи за по„Дизање цркве која је основана сада, моле Србску владу за помоћ“. — И добили су Бугари ту помоћ.

Писмом својим од 14 маја исте године Капућ. извештава свога мимистра да су „Бугари добили ферман да граде славјанску цркву, при свим сметњама Патријаршије“. У овом писму опширно се говори о будућности бугарској (Држ. Арх. — Кнеж. Канц.).