Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 75

црквено-словенских књига, по манастирском методу. Од тада се и у Куманову почела осећати потреба за већим знањем. У то доба налазимо у Куманову учитеља Живка Марковића. Њега је из Србије довео Денко Крстић, и у Куманову је био примљен за градскога учитеља под уговором са црквено-школском општином. По једнима, Живко овај био је родом из Неготина, а по другима, негде из Војводине. Он је у Куманову познат под именом Живко даскал. Живко је у Куманову учитељевао пуних 12 година. Ту се 'и оженио и зародио. После себе оставио је сина Зафира (Зарију), који је, доцније, био ексархијски свештеник у Куманову.

Живко Марковић је у Куманову учио, и по новом српском. методу, српској настави. Главни предмети, које је Марковић предавао, били су: Читање, Рачунање, Наука Хришћанска, Матерњи језик, Писмени састави, Свештена Историја, Српска Исторпја, Земљопис и Знања. Врло много је Марковић развио лепо писање и трговачку преписку; упућивао је Кумановце и у пољопривреди. Марковић је био и врло добар певач. Певао је многе световне и народне песме, и те су песме певане у Куманову све до 1800 осамдесетих година. Песме: „У јутро рано чим зора заплави“ и „Чуј Душане војска тебе зове“, и др. познате су биле у Куманову као учишељ „Кивкове песме.

Марковић је у књигама кумановске цркве био исписао белешке о многим важним догађајима у Куманову свога времена. Стога што су те белешке биле написане српским књижевним језиком, доцније су их, ексархијски учитељи и дрва бугарски културни дејци, све уништили.

Уопште, Ж. Марковић је врло много учинио за просвећење кумановаца. Он је о многим лепим стварима, којима је научио кумановце, оставио дугогодишњу успомену о себи у Куманову. Међутим, највећа му је заслуга била у томе, што је српску наставу у Куманову поставио на врло чврсте основе. Марко“ вићеви ученици, и деца, која су ближа његовом доба, велику су енергију уложила у националној борби доцнијих година. Видећемо да је српских учитеља у Куманову било све до 1875 године, и да их је било неколико, али готово ниједан од њих није оставио онако лепе успомене о себи као Живко даскал. Он је од свих најдуже времена био учитељ у Куманову и највише класа научио књизи. При свем том, Марковић је, по породичним неприликама, умро, у Куманову, у великој беди.