Prosvetni glasnik

коситерва хартиЈа замотана је око ваљка, а ваљак се обрће равномерно рукуницом или сахатним мехапизмом , те промиче поред оног шиљка, који прави убоде. Кад се хоће да справа говори, ваљак се обртањем врати натраг док дође на нређашње место, те шиљак дотакне први убод на косигерној хартији. На купасту малу цев натакне се велика купа од хартије и ваљак се обрће око осовине номичући га у усти мах и напред (уздуж) и то с истом брзином као и пре. Тад различна удубљеља на ваљку по коситерној хартијп покрећу шиљак од кога трепери плочица, а од плочице се треперење преноси на ваздух у купи од хартије и тиме се глас ојача. 11. Марта 1878. год. показао је ову справу Едизонов помоћник у нариској академији п нред н.ом је рекао ово: „Господо! Фоногра® сматра за врло велику част, што се може представитн парпској академији наука". За тим обрне машину, те она ове речп на Францеском језику а енглеским акцентом изговорп, (јер је говорник бпо Енглез па запосио Францескп). То није могуКе ", зачу се са више стране. Члан академпје Ди-Монсел приђе к машини и изјавп г. Едпзону захвалност. Машпна понови то с чистим Францеским акцентом: „ Благодаримо г. Едизону на аогииљању пегова фонографа". Справу микрофон пронашао је чувени америкапски Физичар Давид Едуардо Хјуз, који је 1855. год, пронашао телеграФ што штампа депеше. Микрофон заступа отправну справу код Белова телефона, а као прималац остаје онај обични Белов телеФОн. Тиме се чак на другој страни штације чују и они звуци (гласови), којп су тако слаби, да се не чују ни онде, где се шапће. Начело микроФОна у овом је: „Слаба електрична струја шаље се но таком спроводпику, чије честице на једном месту стоје лабаво једна поред друге, тако да је на том месту непотпуно електрично спровођење. На овом растреситом (лабавом) месту мења се отпор електричне струје и најмањим потресом, а тиме се мења и јачина струје. Промена у јачини

струЈе чини магнетичну промепу у електромагнету телефона, који може бити много удаљен од места, одакле струја полази. Иромена магнетична чини треперење гвоздене илочице, што стоји пред тим магнетом. Треперења плочице прелазе у треперења ваздуха, што је у купи микрофона, и на послетку ова треперења прелазе у уво, те чипе звук. У микроФОну дакле звучна таласања утичу на елекричну струју, а електрична струја исто тако утиче назвучна таласања„. Да кажемо шта се микрофоном може да чује. Може да се чује, како мгЈшица ходи, може да се чује кад бисте најтише и најлакше снустили иглу шиваћу на сго, или бисте је дигли са сгола и т. д. Микрофоном се чују гауштања у природи, о којима ми и не сањамо да их ими. Проналазачп се надају, да ће се микрпФОнима моћи опазити шуштање при образовању кристала и т. д. Значајно је о микрофопу још и ово. Може се у један мах говорити па више микроФона и сви ће говорити у исти тренутак и једнако по јачини, као пгго би говорио само један. Јога је вредпо споменути да се по једној жици могу шиљати разни таласи, а да један другом не смета. Кад два човека на двема гагацијама имају сваки по једап мпкроФОн као одиганљач и телеФОИ као прималац, може сваки слугаати говор другог, а ниједаи не чује на телеФОну свој властити говор. Г1з података о овим трпма справама као и из осталог што о звуку рекосмо, изводпмо: 1. да се крупни и ситни покретп разполико претварају једпи у други; 2. да у природи ван ува нема иикаква звука, никаква гласа, ни шума, већ да су то кретања, која тек у мозгу нашем прелазе у свесио осећање звука, а у природи је мртва тишина. Да ли се звучна треиерења могу нроизвести и другим појавима? Има примера, да топлота, електрицитет и хемпјска радња производе звук, и ако не баш непосредице, а они бар посредице, а тако исто да звук прелази у друга кретања и тиме се јављају и други појавп. (СВРШИЋЕ СЕ)

НЕЈ^Е НАПОМЕНЕ О ИСПИТИМА

Настало је време, кад у нас почињу годишњи испити. И у нас као и у других образованих народа испити се сматрају као значајна школска установа. Нема школе без иснита, нема наставе која се не завршује испитом. Од основне школе иа до уииверзитета свуда су заведени испити и свуда се они држе где с већом, где с мањом свечаношћу.

Овакав ноглед па исппг потпуно је оправдан. Испити се држе: 1. Ради наставника и ученика; 2. Због родитеља; и 3. По државној потреби. 1. Цељ;је испитима да иокажу резултате наставе за читаву годину. Ђаци треба да добију уверења о