Prosvetni glasnik

4

што се овај лист не покреће за то да хвалама обасипље оно што се званично уради у нашој просветној струци, тако исто није му задаћа, да доноси неосноване и страсне нанадаје на оно што се коме не допада било у уређењу школском, било у управи, у научним средствпма и т. д. Свака озбиљна, непристрасна и правична критика, написана у чистој намери да се помогне онштој ствари народног образовања, примиће се и штампаће се у овом листу. Шта внше ми смо у стању објавити овом приликом, да ће се такви и слични радови, чланци, расправе и т. д. о питањима која улазе у програм овог листа, на захтевање свагда награђивати већим или мањим хонораром према унутрашњој вредности, самосталности у изради и т. д. (Доцније ће се у овом лисгу обзнанити, колико ће се од штампана табака плаћати за такве радове). Према овоме, а у интересу опште ствари народне просвете, позивамо све раднике на просветном пољу, да овом предузећу поклоне не само своју пажњу, него и неки део од свог времена и рада, како би овај лист доиста временом постао средиште свега онога, што се ради за јавну наставу и просвету нашега народа. И ако је у потписаних, које је г. мипистар одликовао поверењем својим за овај посао, добра воља и одлучна намера, да према својим силама и слободном времену учинимо све што можемо за напредовање овога листа, ипак ће садржина листа бити не само разноврснија, занимљивија и пунија, него и миого осветљенија и слободнија од једностраностп, ако се око њега прикупи што више и познатијих научних снага, које ће од своје страие и овим путем по-

радити наолтару народног образовања. У том смислу молимо , да паи се шиљу чланци, расправе, критике и т. д. о разним питањима која се на првож месту тичу наших школа и других просветних установа, а за тим и о таквима, која се односе на сличне установе у осталог образованог света. Поред тога не искључују се ни друге врсге чланци из области свију наука у домашају ниже и више наставе, удешени било као расправе за осветљење неких доеад довољно необјашњених или спорних питања (као из области: српске историје, историје књижевности српске и словенске, Филологије, педагогике, психологије, природних наука, математикеи т. д.), било као нарочита предавања која би се могла употребити за овај или онај сгупањ у школској насгави. Желећи, да се овим листом оснује драговољна, јака и узвишена духовна веза, која ће спајати велики број просвећених умова, а посебице школских радника у нашем народу, како бисмо сви што боље сазнали просветне потребе ове земље и свеколиког Српства, и како бисмо заједничким радом што више нрипомогли уређењу наших просветних установа, ми апелујемо на родољуб-ге свију наших научника и књижевника, и надамо се да ће се радо и вољно одазвати позиву овом. Нека уради сваки колико може, па ће се постићи оно чега смо се по дужности а у служби књизи и иросвети народној латили. 6. Маја 1880. године, у Београду. Уредници аПросветног Гласника» Ј^теван ЈТоповјгк ^ Др . Ј1ик. ј. Ј1етровиТл

УКАЗ ГхДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Указом од 16. Априла ове године благоволело је Његово Височанство Књаз, на предлог министра просвете и црквених послова, ноставити: За редовне чланове Главног Просветног савета: Д-ра ЈосиФа Панчића, проФесора Велике Школе; Стојана Марковића, проФесора (и ректора) Велике Школе;

Паиту Срећковића, проФесора Велике Школе; Михаила Петковића, професора Велике Школе; Јована Бошковића, библиотекара Народне Библиотеке; Архимандрита Нестора, проФесора и ректора Богословије; Д-ра Лазара Докћиа, београдског лекара и нроФесора Велике Школе;